Грађански законик појачава професионалну одговорност

Наиме, Преднацрт грађанског законика, који је још увек на јавној расправи, предвиђа "релевантну и специјалну" одговорност за лекаре и друга лица која професионално обављају одређену делатност.

Реч је појачаној, такозваној професионалној одговорности", рекао је секретар Комисије за израду законика Ратко Слијепчевић Танјугу.

"Према члану 299. Преднацрта грађанског законика, при просуђивању да ли је лице које је штету проузроковало криво или не, то јест да ли се понашало како је требало, суд води рачуна о редовном току ствари и о томе шта се од разумног и пажљивог човека могло основано очекивати у датим околностима", навео је Слијепчевић.

"Али, када суд оцењује да ли је лице које професионално обавља одређену делатност - као што је лекар, ветеринар, медицинско особље, апотекар, инжењер, архитекта, јавни бележник, адвокат, занатлија...скривљено проузроковало штету, суд води рачуна и о научним сазнањима као и о правилима струке, о животном искуству", нагласио је Слијепчевић.

Такође, како је рекао, у тим случајевима суд води рачуна и о томе шта се од разумног и пажљивог стручњака могло основано очекивати у датим околностима, што је такозвана "кривица стручњака".

Према његовим речима, у досадашњој јавној расправи испољена су и мишљења да би за одговорност лекара, без обзира како би гласило опште правило о субјективној одговорности, требало задржати такозвану претпостављену кривицу.

Слијепчевић је указао да претпостављена кривица подразумева обавезу лекара да докаже да штета није настала његовом кривицом, ако жели да се ослободи имовинске одговорности.

Иначе када је у питању претпоставка кривице у случају проузроковања штете, у Преднацрту Грађанског законика предложено основно и алтернативно решење.

Основно решење из члана 295. Преднацрта ГЗ гласи: "свако ко другоме проузрокује штету својом кривицом дужан је накнадити је", што би значило укидање претпоставке кривице, већ би терет доказивања био на тужиоцу - оном који је оштећен.

У алтернативном предлогу, који има равноправан третман са основним решењем, предложено је да се не мења важећи члан 154. Закона о облигационим односима односно да у споровима за накнаду штете остане "такозвана претпостављена кривица", за шта се залажу и поједина струковна удружења.

Алтернативни предлог гласи: "ко другоме проузрокује штету, дужан је надокнадити је, уколико не докаже да је штета настала без његове кривице", то значи да тужени мора да докаже да није крив за штету како би избегао одговорност.

Када је у питању кривица уопште, изричито је предложено да се претпоставља обична непажња.

Иначе, Удружење правника за медицинско и здравствено право Србије и Форум судија Србије заложили су се да претпоставка кривице у споровима по основу одговорности за штету не буде избачена из домаћег законодавства, односно да у Грађанском законнику буде остављено алтернативно решење из цитираног члана Закона о облигационим односима.

Уколико би се то решење променило, струковна удружења сматрају да би то нанело штету не само оштећеним пацијентима који се споре због лекарских грешака, већ и свим другим лаицима који туже професионалце.

У том случају би, како тврде, оштећени као тужžиоци били приморани да доказују професионалне грешке, што би за њих као медицинске лаике, било јако тешšко.