Споменик као дипломатско средство?

Цару Николају, Бориславу Пекићу, Хајдару Алијеву ... придружиће се Зоран Ђинђић, Конфучије и Жамбил Жамбајев. О казахстанском песнику највише се полемисало јер је српској јавности потпуно непознат. У Комисији за споменике кажу - идеја није њихова.

"Ми га не подижемо, ми га добијамо на поклон од Казахстана као један чин пријатељства", каже Јасмина Митровић Марић, председница Комисије за споменике, називе тргова и улица.

Личност којој се подиже споменик мора бити значајна за град, националну или светску историју, политику или културу. Много личности је у последње време испунило те критеријуме, али у Комисији кажу да не претерују.

"Тај наш напор да надокнадимо изгубљено време када није било те врсте те споменичке културе у нашем граду, резултирало је тиме да Београђани сада кажу - ау, па ово сад сваке недеље. Али, верујте ми - никада довољно споменика", каже Јасмина Митровић Марић.

И дипломатски гледано, од вишка глава не боли. Споменици се обично подижу у име сећања, савезништва у ратовима, као знак захвалности за помоћ или као израз политичке наклоности, и то док су политички односи топли.

"Источноевропске земље кад су прешле из једног таборта у други, почеле су да подижу споменике на главним трговима политичким личностима са Запада, што је помало израз и скоројевићевства", сматра Владислав Јовановић, бивши шеф дипломатије.

Као што настану, споменици тако могу и да нестану - ако се политичка клима промени. У име савезништва у Првом светском рату, у Паризу је постављена спомен-плоча краљу Петру Првом. Што није значило ништа у неком другом рату.

"Оно што су Французи урадили остаје, али то није спречило Француску или неке друге да у одређеном тренутку наступе непријатељски према нама, као што је то био случај са агресијом НАТО", каже Јовановић.

Без обзира на околности које се мењају, кажу историчари - споменици су чувари историјске свести.

Историчар Чедомир Антић каже да су у старом Риму имали обичај сви угладни људи да имају посмртне маске својих предака, па су их у свечаим тренуцима и износили.

"Они представљају државну политику према култури сећања, према историјској свести. Колико ми данас бежали од тога да држава то треба да ради, она то ради. Национална држава је демократска држава, развија свест о садашњем постојању друштва, његовој будућности, а све то је засновано на идеји прошлости", каже Антић.

Споменик Стефану Немањи требало би крајем године да буде подигнут код зграде Генералштаба. Можда урна Николе Тесле неће бити положена у храму Светог Саве, али ће испред храма бити његов споменик. Откривање скулпутуре планирано је на дан кад је Тесла рођен - 10. јул.