Oко 20 одсто најстаријих претрпело неки вид насиља

Говорећи поводом почека кампање "За нулту толеранцију дискриминације према старијим особама", Сузана Пауновић је оценила да је тај податак забрињавајући тим пре што се заснива само на изјаве људи који су били спремни да кажу да су претрпели дискриминацију, а да многи из различитих разлога - патријатралног васпитања, стереотипа, средине, културе, не желе да признају нити да прихвате чињеницу да су дискриминисани.

Повереница за заштиту равноправности Бранкица Јанковић истакла је да се више од 70 одсто старијих грађана и грађанки суочавало са неком повредом људских права, али да нису знали која је повреда у питању, коме и да ли треба да пријаве.

Како каже, зато су битне радионице како би старијим грађанима могло да се помогне да препознају повреду и на који начин се треба борити против дискриминације.

Јанковићева је подсетила и на податак из истраживања Црвеног крста из претходне године у коме се наводи да је око 20 одсто старијих особа доживело неки облик злостављања и насиља у трећем животном добу.

Представница Удружења ''Снага пријатељства" - Амитy, које је у сусрет обележавању 15. јуна, Међународног дана борбе против насиља над старијима, започела кампању ''За нулту толеранцију дискриминације према старијим особама'', Надежда Сатарић рекла је да је према истраживању Црвеног крста из 2015. године у последњих годину искуство злостављања имало 11 одсто, односно 136.000 старијих људи.

''Иако код нас не постоје поуздани подаци о распрострањености појаве дискриминације, занемаривања и злостављања старијих особа имамо сасвим довољно показатеља да су старији итекако, свакодневно, изложени дискриминаторним понашањима и да су жртве занемаривања и злостављања, па и најбруталнијег насиља'', навела је Сатарићева.

Сатарићева је истакла да према истраживању из 2014. године 63 одсто старијих од 65 година сматра да су старији људи жртве дискриминације, а 49 одсто њих је доживело неки облик дискриминације.

Како каже, они који су доживели дискриминацију у 25 одсто случајева наводе да је то било у болници, 19 одсто у домовима здравља, 16 одсто у суду, 11 одсто у државним институцијама и јавном превозу.

''Најчешћи извор дискриминације старијих особа лежи у уверењу да су старији оптерећење за друштво, да су беспотребни и да ни на који начин не доприносе заједници'', рекла је Сатарићева.

Према подацима Националне службе за запошљавање за мај 2016. године међу 720.718 незапослених који се налазе на тржишту рада 203.681 особа је старости између 50 и 65 година.

''Зато се залажемо да држава обезбеди бесплатну правну помоћ старијим особама које су у стању социјалне угрожености, као и за увођење у предмет грађанског васпитања наставне јединице која се односи на међугенерацијску солидарност'', закључила је Сатарићева.