Говори кинески да те цела Кина разуме

Савладати кинеско писмо многима делује као немогућа мисија. Два су основна стила, а сваки кинески карактер подељен је на четири дела која се исписују одређеним редоследом. Све то почетницима, ипак, не задаје највеће муке.

"Права тешкоћа је у бројности, јер ви да бисте постали писмен или да бисте рецимо могли да читате новине или неке једноставније књиге, морате овладати системом који има 2.500 до 3.500 кинеских карактера", објашњава Радосав Пушић са Катедре за кинески језик и културу на Филолошком факултету у Београду.

То значи да бисте на пример прочитали Конфучија на кинеском, морате знати бар 5.000 карактера. Уколико је за утеху, толико речи није неопходно и за споразумевање у неком тржном центру у Хонгконгу.

"За пола године до годину дана човек може да савлада најелементарније ствари везане за конверзацију на кинеском језику, значи све мистификације апсолутно треба склонити, он није ни тежи ни лакши од свих других језика", каже Пушић.

Писмо у Кини је свугде исто, али се изговор разликује у зависности од провинције до провинције. Све то чини да се и сами Кинези међусобно не разумеју.

"Када кажемо кинески језик – то је језик народа Хан, то је стандардни језик којим говори већина образованих Кинеза и сви који су запослени у институцијама Народне Републике Кине", истиче Пушић.

Стандардни кинески језик или путонхуа у Србији се изучава на Филолошком факултету од 1974. године. Приликом учења, објашњава професор Пушић, најважније је запамтити шта све једна реч може да значи и како се она изговара. 

"У Шангају имате да Шангајци говоре шангајски, у Гуантунгу или Хонгконгу говори се гуантуншким језиком, који је из угла говорног језика потпуно страни језик и за саме Кинезе", каже Пушић.

Учење језика земље пиринча и змаја последњих година нарочито је олакшано појавом модерних технологија. Говорни језик се тако може савладати чак и на онлајн курсевима. Писмо и хиљаде сложених карактера и даље остају задатак за најупорније странце.