Рамазан на избегличком путу

"Молимо се богу да се ово што пре заврши", поручују мигранти. За то се ови Сиријци моле већ четири године, колико живе у кампу у Либану. Ту су побегли од рата. Неки други, месец у којем је почела објава Курана чекају на пола пута до одредишта.

"Ово је први рамазан у Грчкој. Тешко је, јер сам далеко од породице", истиче један од миграната.

Овог месеца, верници се уздржавају од хране и пића, од изласка сунца до његовог заласка. Правила, међутим, нису строга за децу, старе, болесне, труднице, оне који се баве тешким физичким послом, али и за оне који путују.

Многима је Србија, у коју дневно уђе око 200 људи, успутна станица. Већина је исламске вероисповести. На пут дуг 4.000 километара кренула је и Парвин из Авганистана. Жели да оде у Финску.  

"Док путујете, не морате да постите, а ја заиста нисам у стању да постим. Молим се да стигнем тамо куда сам пошла, да живим слободна и надам се да ћу стићи тамо здрава са својим дететом", објашњава Парвин.

Иако на путу, у тешким условима, неки се не одричу поста.

"Имамо једну породицу која је стигла из Македоније. Током целог путовања били су без воде и хране и потпуно су исцрпљени. Ми им спремамо пакете, које им дајемо и које они једу после заласка сунца", наводи Абдул. 

Да им олакшају, труде се у новом Миксалишту. Дневно кроз њега прође и до 800 миграната. Задржавају се дуже, јер је пролазак преко границе отежан.

"Неки део спава у Крњачи, остали се сналазе. Велика већина долази у Миксалиште за прву помоћ – храну, одећу, обућу, медицинске услуге, простор за бебе. Радимо на томе да обезбедимо простор за тушеве", каже Иван Лалић из Миксалишта.

Рамазански пост траје до 5. јула до када ће вероватно већина ових људи напустити Србију, јер им је циљ западна Европа. Прошле и ове године кроз нашу земљу прошло је више од 700.000 миграната.