Филологија пред бројним изазовима

Наредна три дана на Филолошком факултету Универзитета у Београду говориће се о историји филологије и културној историји, филологији и лингвистици, теорији и пракси, е-филологији и дигиталним библиотекама, филологији будућности.

Филолошки факултет Универзитета у Београду, као образовна установа која баштини двестогодишњу високошколску традицију једна је од водећих институција у Србији на плану развијања интеркултуралних и мултикултуралних пројеката, подсећа декан Филолошког факултета проф. Александра Вранеш.

"Филолошки факултет у Београду данас је једна од последњих високошколских институција у Европи која у своме називу чува успомену на традиционалне филолошке дисциплине. Иако се историја филологије подудара са историјом културе, њена актуелност се често доводи у питање", наводи Вранеш.

Према њеним речима, после чувене критике Ничеове "Филологије будућности" уследили су, крајем двадесетог и у двадесетпрвом веку, симпозијуми о будућности филологије.

Како је рекла, дисциплина која је у 19. веку служила кодификацији националног идентитета нашла се пред изазовима постмодерног, глобализованог и умреженог света.

"Криза филологије данас позива на критички однос према традиционалној и савременој класификацији знања, док њена светска распрострањеност, богата културна историја и интердисциплинарност уливају наду у могућност целовитијег, филолошког разумевања (савремене) културе", рекла је Вранеш.

Јапанолог Љиљана Марковић истиче да је филологија као комплексан скуп дисциплина она академска дисциплина која у најбољој могућој мери може да осветли брзе и вишеструке процесе који прожимају друштво у процесу "полетања" у модерно доба.

Подсетила је да се Филолошки факултет осамосталио (одвојио од Филозофског факултета) 1960. године и да својим научним достигнућима значајно доприноси високом пласману Универзитета у Београду на међународним ранг листама (нпр. на Шангајској чисти је између 300. и 400. места).

Такође, филологија културе укључена је и у акредитацију факултета, јер без ње није могуће данашње изучавање језика.

Професор Џанг Лонгши (City University og Hong Kong) говорио је о аспектима светске књижевности, на оно нашта треба обратити пажњу приликом превода какоби се сачували смисао и стил оригинала.