Регион удружено против смећа у Сави

У сливу највеће притоке Дунава је више заштићених паркова природе. За разлику од већине европских река у којима се не може видети флаша, у Сави и на њеној обали се поред ретких врста биљака и птица може видети много више врста смећа.

"Лако је рећи примените казне, лако је, али није увек лако спровести с обзиром на то да ми немамо инспектора не знам колико. Да ли је свака боца у Сави из Србије или је можда стигла са неког другог подручја није важно. Важно је да ње нема и да их буде што мање", наглашава Снежана Богосављевић Бошковић, министарка пољопривреде и заштите животне средине Србије.

После распада заједничке државе показало се да о Сави која повезује три главна града, мора заједнички да се брине.

Оквирни споразум о сливу реке Саве потписан је 2002. године. На снагу је ступио 2014. Стратешки циљ је прекогранична сарадња ради обезбеђења одрживог развоја у сливу реке Саве.

Последице поплава су биле веће због отпада из притока. Уклањање депонија и изградња постројења за прераду воде је и једна од највећих обавеза у процесу приступања Европској унији.

"У БиХ се завршава осам пројеката на изградњи постројења за третирање, односно пречишћавање отпадних вода. Ти пројекти су у самој завршници, а то је у највећим срединама", каже Мирко Шаровић, министар спољне трговине и економских односа Босне и Херцеговине.

У Хрватској се пречишћава 46 одсто отпадних вода.

"Можемо рећи да су сви велики градови покривени одређеним степеном пречишћавања вода", истиче Елизабета Кос, помоћница министра пољопривреде у Хрватској.

Земље у сливу Саве су се обавезале да размењују податке и да заједнички израде План управљања ризиком од поплава.

"Оно што планирамо на Сави је развој квалитета живота уз Саву и на Сави, Београд пије савску воду, зар не? И не само за пиће, него и све што треба за развој", каже Митја Брицаљ, председавајући Савске комисије.

Србији ће за пречишћавање отпадних вода бити потребно пет милијарди евра.