Сезонски послови као параван за трговину људима

Од наизглед добре пословне понуде до жртве трговине људима пут није дуг. Док се мушкарци углавном суочавају само са неисплаћеним зарадама, жене су најчешће принуђене и на проституцију. У неким огласима ризик се не наслућује, а због оних сумњивих телефони организација које се баве трговином људима непрестано звоне.

Катарина Ивановић из НВО "Астра" рекао је да људи немају превише луксуза да одбијају ризичне понуде.

"Чак и када им наше консултанткиње на СОС телефону кажу да је одређена пословна понуда ризична, они нама често одговарају да они немају другу опцију и да им је то можда једина шанса за посао и једина шанса да обезбеде егзистенцију за себе и својој породици", истакла је Ивановићева.

Многи од њих не пријављују лоша искуства, па се број жртава може само нагађати. Према званичним подацима, у Србији су током прошле године две особе експлоатисане радно, а 21 сексуално - што је уједно и најчешћи облик трговине људима.

Директорка Центра за заштиту жртава трговине људима Сања Кљајић рекла је да су у 2014. због објективних разлога везаних за Олимпијаду у Русији имали појачан облик радне експлоатације, то је био период када су мушкарци били жртве трговине људима.

"Већ у 2015. години опет се враћамо на стару ситуацију где је опет доминантна сексуална експлоатација, која подразумева да су жртве жене различитих узраста, и оно што нас посебно обесхрабрује јесте да је међу 40 жртава, 60 посто било малолетних", навела је Кљајићева.

На питање како спречити злоупотребу, Јелена Хрњак из НВО "Атина" рекла је да је потребно да се грађани распитају пре него што одлазе код послодавца да ли је послодавац регистрован у базама података земље у коју иду.

"Најбоље би било да имају претходно неке уговоре ако је то могуће. Јако је добра и пожељна ствар да буду у контакту са члановима своје породице и ближњима, да се не одвајају од својих докумената или да увек имају копију документа", рекла је Хрњак.

Стручњаци саветују опрез и када је реч о сезонским пословима у Србији, јер чак 90 одсто жртава заврши у ланцу трговине људима радећи у нашој земљи.