У каквој би држави млади волели да живе?

У каквој би држави млади волели да живе? У оној која је политички окренута Русији, али чији становници желе да живе у ЕУ – то је укратко део резултата истраживања Европског покрета и Факултета политичких наука. Млади су рекли и како виде унутрашње уређење Србије.

Истраживачи Европског покрета и Факултета политичких наука питали су младе који политички систем одговара "српском менталитету". Чак 45 одсто испитаника одговорило је "чврста рука", 29 одсто – ауторитарни, а 26 одсто – демократски систем владавине.

Откуд овакав резултат ако се Србија декларише као демократска земља која иде ка ЕУ и у којој владају закони?

"Сиромаштво које је захватило друштво, затим велика незапосленост, неизвесност кад је у питању будућност, посебно професионална, и оно што се десило у животима њихових родитеља, компромитовање демократских владавина у периоду после 2000. године", објашњава професор ФПН-а Чедомир Чупић.

Као проблем управо се види оно што се у Србији у претходном периоду звало демократијом. Такав став недостатак је политичке културе, сматра Чупић.

"Ако ви немате критичку свест да разликујете злоупотребу оних који седе у демократским институцијама од саме владавине, онда ви упадате у ово у шта упадате и сматрате да је излаз чврста рука", истиче Чупић.

То што је младима најпримамљивија "чврста рука" није алармантно, јер је питање било шта одговара српском менталитету, а не шта је најбоље, каже професор Жарко Требјешанин. Ипак, тежњу ка ауторитаризму види у другим резултатима истраживања.

"Преко 60 одсто не верује да могу на изборима нешто да промене, а преко 70 одсто не верује ниједном политичару. Губи се уверење и нада да се нешто може мењати на демократски начин", наглашава Требјешанин.

Како би онда изгледали избори на којима би, према овом истраживању, гласало више од 50 одсто младих, а који су као најбољи облик владавине видели "чврсту руку"?

"Није то неки фиксирани склоп личности који се не мења, неки фиксирани менталитет, ево деведесетих је био далеко већи број оних који су били ауторитарни, али се број смањио, то зависи од ситуације у друштву", истиче Требјешанин.

Ситуацију у Србији, на скали од 1 до 5, млади у овом истраживању су оценили са 2,26. Као највеће проблеме навели су незапосленост, корупцију, економију и сиромаштво.