Мање жалби из Србије пред судом у Стразбуру

Пред Европским судом за људска права тренутно 1.200 случајева из Србије чека решење. То је далеко мање него 2013, када их је било 11.000. Србија се тако спустила на листи земаља по броју притужби на дванаесто место а мењају се и области на које се притужбе односе.

"Оно где смо се ми ангажовали недавно, је случај принудних расељавања појединих нефоирмалних насеља, то је област која се сада отвара и где се ставра пракса Европског суда за људска права који је у кратком року реаговао, наложио Србији да испуни све о привременој мери - да у кратком року обустави та исељења, да спроведе адекватну процедуру и на основу тога је наше Министарство издало обавезујуће упутство", каже Милан Антонијевић из "Јукома".

Када је реч о трајању судског поступка, највише поднесака се тиче трајања извршних поступака у којима су дужници јавна предузећа с друштвеним капиталом. На смањење броја притужби утицале су пре свега одлука у случају Вучковић против Србије

Заступница Србије пред Европским судом за људска права Наташа Плавишић каже да се тицала питања исплате ратних дневница резервистима, и да је суд утврдио да нема повреде права, након чега је више хиљада предсатвни против Србије одбачено.

"Други разлог јесте да је држава последњих година закључивала пријатељска поравнања у предметима у којима постоје добро установљена судска пракса и где је било извесно да би Европски суд утврдио повреду права а чиме су значајно смањени трошкови који држава има пред Европским судом и трећи разлог за смањење броја предсатвки је да је последњих година уставна жалба ефикасно правно средство", истакла је Плавишићева.

Судије у Србији се међутим и даље ретко позивају на одлуке тог суда али се препоруке поштују.

Држава у року исплаћује накнаду, у случају да до кашњења ипак дође грађани имају право и на камату - 2015. на име нематеријалне штете исплаћеноје 897.000 евра, а на име материјалне штете четири милиона и 250.000 евра.