СПЦ: Положај цркве на КиМ и даље тежак

Сабор је оценио да је стање у региону, нажалост, обремењено потешкоћама и страдањима.

"У Хрватској усташоидни шовинисти харангирају против Српске православне цркве и српског народа; у босанско-херцеговачкој Федерацији на делу је стални притисак, све до отворене дискриминације; у Црној Гори се спрема закон који не само да не признаје Цркви статус и идентитет него јој прети отвореним прогоном, а њена власт СПЦ проглашава за државног непријатеља број један, ваљда у духу свог 'демократског и евроатлантског опредељења'", наводи се у саопштењу Сабора.

Такође, Сабор је констатовао и да у Републици Македонији још трају монтирани процеси против архиепископа Јована и Охридске Архиепископије.

Истакнуто је да су односи СПЦ са сестринским православним црквама изузетно добри, потпуно у духу саборности и јединства Цркве, осим једног, како је наведено, тужног изузетка - односа са румунском Патријаршијом, чији епископи и свештеници већ годинама, неканонски и небратољубиво, врше упаде у подручја јурисдикције СПЦ у Источној Србији, посебно у Тимочкој крајини.

"После многих ранијих обраћања и апела, нажалост, досад безуспешних, Сабор је поново позвао румунску Цркву да сместа престане са овом цркворушилачком праксом или ће у противном проблем бити изнет пред Свети и Велики Сабор Православне Цркве, а уколико и после Сабора таква антиканонска активност буде настављена, Српска Православна Црква ће са искреним болом, али Цркве ради бити приморана да прекине литургијско и канонско општење са Румунском Црквом", поручили су архијереји.

Односи са другим верским заједницама традиционално добри

Истиче се да су односи са другим хришћанским Црквама и заједницама, као и са Јеврејском заједницом и Исламском заједницом Србије, традиционално добри и коректни, што се, нажалост, никако не може рећи за односе са екстремистичким круговима у Римокатоличкој Цркви у Хрватској и у Босни и Херцеговини, као ни за односе са таквим круговима у Исламској заједници Босне и Херцеговине и у Исламској заједници у Србији.

Однос Цркве и државе у Србији развија се у знаку добре воље и сарадње у условима одвојености Цркве и државе.

Посебно је важна подршка Управе за сарадњу са Црквама и верским заједницама при Министарству правде како СПЦ тако и свим осталим традиционалним црквама и верским заједницама.

Сабор очекује да овом телу буде враћен статус Министарства вера.

Констатовано је да верска служба у Војсци Србије, као и у оружаним снагама Босне и Херцеговине, иде узлазном линијом.

Сабор, којем су присуствовали сви архијереји осим владике Лаврентија који је био оравдано одсутан, најважнијом темом заседања сматра припреме за учествовање СПЦ на Светом и Великом Сабору православне цркве, сазваном за јун ове године на острву Криту.

У вези са тим предстојећим свеправославним Сабором, црвена скупштина СПЦ је усвојила текст који изражава његов начелни став по свим кључним питањима о којима ће се расправљати и одлучивати на Великом Сабору.

Припреме за прославу годишњице самосталности СПЦ

Сабор сматра важном одлуку да се благовремено, а то значи што скорије, отпочне са припремама за прославу 800 година од добијања самосталности СПЦ, у сарадњи са органима Србије и Републике Српске и свим релевантним научним и културним институцијама српског народа.

Такође, Сабор очекује да процес реституције неправедно одузете црквене имовине у Србији буде убрзан и у потпуности окончан. Сабор поново апелује на надлежне органе државе Србије да Цркви буду враћене матичне књиге, одузете још 1946. године, наводно ради преписивања.

Сабор је поновио став да посмртни остаци српског и светског великана, Николе Тесле, не заслужују да буду музејски експонат него да буду достојно сахрањени на одговарајућем месту поред храма Светог Саве на Врачару, као што су и Вук и Доситеј сахрањени пред Саборном црквом у Београду.

Архијереји су са жаљем констатовали да "бела куга", као грех и као национално самоубиство на одложени рок, све више хара у српском народу.

Сабор је одлучио и о неким кадровским решењима, а изабрани су и чланови Светог Синода који ће у новом сазиву чинити епископи бачки Иринеј, жички Јустин, далматински Фотије и рашко-призренски Теодосије, а чланови заменици митрополит црногорско-приморски Амфилохије и епископ шабачки Лаврентије.

Иначе, Сабор је изразио солидарност и са свим православним и инославним хришћанима, као и муслиманима, који пате и гину на Блиском и Средњем Истоку.

Исто тако, Сабор жели што скорији прекид бесмисленог сукоба међу једноверном и једнокрвном браћом у Украјини, наводи се у саопштењу.