Београд предњачи у броју саобраћајних незгода у Србији

Два аутомобила и запрежно возило - троје повређено, директан судар два аутомобила у центру града, трамвај покосио пешака, аутобус на пешачком ударио трудницу. Четири готово везане мајске незгоде у Београду.

"Ја сам 44 године таксиста, у Београду се добро вози, али се вози безобразно и дрско и то је проблем", каже један таксиста.

Последица такве вожње је 50 саобраћајних незгода дневно, а рекорд у мају чак 79 у једном дану. Половина свих саобраћајки у Србији догоди се у Београду. Последице су додуше лакше код трећине повређених, док петина има тешке повреде. Погинулих је мање од 20 одсто.

"Брзина је најчешћи узрок саобраћајних незгода али не и једини. То управо говоре подаци о броју саобраћајних незгода у насељима где су услови одвијања саобраћаја знатно сложенији, тако да поред бризине ту врло често имате један од фактора - небезбедно извођење радњи возилом, врло често неуступање првенства пролаза и наравно алкохолисаност", каже начелник Одељења за контролу и регулисање саобраћаја Бобан Милинковић .

Због алкохолисаности је из саобраћаја током прошле године искључено више од 50.000 возача, а бележи се више од милион прекршаја. Ипак у саобраћајним незгодама број погинулих смањио се за трећину. Казне дају резултате, али нису довољне.

"Проводимо године у школској клупи, али нам нико не објашњава зашто је важно да вежемо појас, зашто је страшно да прекорачимо брзину за 10 километара на час у насељу, зашто је лоше кад не укључимо жмигавац кад скрећемо и онда имамо ово што нам се сада дешава. Неки други народи то раде мало другачије, имају саобраћајно образовање и васпитање, имају врло јаке едукативне кампање и због тога три до пет пута мање гину него ми", истиче директор Комитета за безбедност саобраћаја Дамир Окановић.

За мање суморну статистику Влада је прошле године усвојила Стратегију о безбедности саобраћаја која се угледа на европску праксу. Стручњаци из области саобраћаја оцењу да је она дала резулате и чекају измене закона.