Обележена годишњица смрти војводе Путника

"Данас је 99 година од када је преминуо наш велики војвода Радомир Путник, нажалост далеко од своје земље за коју се борио. Током каријере пет пута је био министар одбране, два пута начелник генералштаба и током Првог светског рата начелник врховне команде. Веома ми је драго што сам као представник Града Београда имао част да одам поштовање човеку који се током читаве каријере борио за очување и слободу српске државе", рекао је Марко Зељуг.

Венце су положиле делегације Војске Србије, помоћник министра за рад, запошљавање, социјална и борачка питања Милан Поповић, као и удружења грађана која негују сећање на традицију ослободилачких ратова Србије, неведено је у саопштењу градске Службе за информисање.

Радомир Путник, рођен 24. јануара 1847. године у Крагујевцу, био је српски војсковођа, војвода, начелник Главног ђенералштаба Војске Краљевине Србије у балканским и Првом светском рату.

Радомир Путник је војничко звање стекао на Артиљеријској школи у Београду. После многих прекоманди и напредовања у служби, 1903. године постављен је за начелника Главног ђенералштаба.

Творац је модерне српске војске а у оквиру школовања и обуке официра увео је решавање тактичких задатака, војску је осавременио новим наоружањем и на кључна места поставио талентоване официре.

Заједно са Живојином Мишићем припремио је све ратне планове за балканске и Први светски рат.

Бавио се теоријом ратовања и аутор је неколико дела: "Служба ђенералштаба" I и II, "Служба и мирно доба" и "Служба у ратно доба". Течно је говорио немачки језик.

У периоду од 1912. до 1916. године налазио се на положају начелника Врховне команде. После Кумановске битке 1912. године постао је први српски високи официр са почасним чином војводе.

Са грчког острва Крф 1916. године отишао је на лечење у Ницу, у Француској, где је и преминуо 17. маја 1917. године.

Радомир Путник, први високи официр српске војске са чином војводе, био је један од назначајнијих војних заповедника и стратега у националној нововековној историји.
Његови посмртни остаци су из Нице пренети у посебну гробницу која се налази у оквиру комплекса београдског Новог гробља.