Губитак од 3,5 милијарде евра због неквалификованих радника

Чадеж је, на Њузвиковој конференцији о дуалном образовању, навео да су предузећа у Србији од 2000. године потрошила око 3,5 милијарди евра на обуку неквалификоване радне снаге.

"До сада ученици на пракси углавном нису смели ни да додирну машину, нити су смели нешто да раде, већ су ту углавном били да би неком скували кафу или донели бурек", нагласио је Чадеж.

Такође, указао је да је немачка привреда уређена и да треба да се угледамо на њихов систем дуалног образовања, али и аустријски и швајцарски додајући да та успешна искуства треба да прилагодимо условима у Србији.

Чадеж наглашава да је циљ ПКС да буде присутна у компанијама да би могла да види који су профили неопходни српској привреди и да се већ увелико ради на томе.

Навео је да ће комора издавати сертификате, али и обучавати менторе за дуално образовање.

"Радићемо на системским решењима у том правцу у нашем образовању", истакао је Чадеж на презентацији "Дуално образовање - улагање у будућност".

Како каже, млади када заврше школовање требало би да могу одмах да се запосле и у предузећима примене оно што су научили.

"Неопходни услови за привредни раст су оживљавање индустријске производње, већи прилив директних страних инвестиција, повећање нето извоза и подстицање предузетништва", сматра Чадеж.

У Србији око 75 одсто деце уписује средње стручне школе, 23 одсто гимназије и два одсто уметничке школе, навео је Чадеж.

Такође, напоменуо је да се сада ученичка пракса спроводи у сарадњи са око 1.300 привредних субјеката међу којима има занатских радионица, као и великих јавних предузећа, али та сарадња није систематска и засновна је углавном на појединачним иницијативама. Нису дефинисана ни права и обавезе у том процесу.

Чадеж тврди да би требало много више ангажовати и студенте како би одмах након студија могли да се запосле.

"Сутра у Бечу ћу присуствовати скупу свих комора Западног Балкана, која представља припрему за конференцију у Паризу која ће бити одржана у оквиру Берлинског процеса", навео је Чадеж додајући да ће се, између осталог, разговарати и о проблему увођења дуалног образовања.

Шеф Делегације ЕУ у Србији Мајкл Девенпорт сматра да је образовање у ЕУ један од "највећих приоритета на свим нивоима", као и да се у образовање улаже велики новац, јер се то сматра "најбољим и најисплативијим улагањем".

"Нема успешне привреде без добро и адекватно обучене радне снаге, па стога сматрамо да је добро образовање дугорочно и најисплативији улог за развој привреде. Када пажљивије погледамо стање у српској привреди са првом можемо да се питамо у ком правцу мењати образовни систем Србије", навео је Девенпорт.

Тврди да је кључно питање како да привреда добије потребну радну снагу и способне и стручне руководиоце како би оживела.

Девенпорт је рекао да је ЕУ спремна да помогне својим фондовима и искуством различитих земаља чланица, али да Србија мора да развије свој модел.

"ЕУ, која је схватила значај образовања, до сада је у Србији спровела пројекте у вредности од око 75 милиона евра. Само у средње стручно образовање уложила је 25 милиона евра" рекао је Давенпорт.

Према његовим речима, циљ данашње конференције је да се охрабри дух предузетништва, унапреди стручна пракса у Србији и да се успоставе чврсти темељи сарадње средњих стручних школа и привреде.

Изразио је задовољство што Србија може да искористи искуство других земаља у области дуалног образовања, посебно Немачке која има позитиван пример не само дуалног образовања, него и везе образовања и привреде.

Амбасадор Немачке Аксел Дитман оценио је да је конференција важна за привредни развој Србије и да је унапређење средњег предузетништва централни елемент јачања дуалног стручног образовања.

Дитман је навео да у Србији има 350 предузећа из Немачке која запошљавају 30.000 људи.

"Сви кажу да има доста људи који имају универзитетско образовање и људи у производњи, али да недостају стручњаци на средњем нивоу који могу допринети квалитету производње", тврди Дитман.

Нагласио је да се привредни развој земље темељи на привредним реформама, унапређењу владавине права, независном правосуђу, борби против корупције, који су пресудни за развој демократског друштва, али и привреде.