Љубав на пензионерски начин

Олга Милић (84) и Славко Михајлов (86) венчали су се пре седам година. Упознали су се на игранци, он ју је позвао да одиграју валцер, а она је пристала иако је чула да је велики женскарош.

Овде можете погледати прилог Љубав у пензији

Када је Славкова супруга преминула, такође није желео да живи сам. Одлучио је да пронађе нову жену и о томе обавестио сина. "Кажем сину да ћу да се женим. Није му било право, али ја доведем једну, другу, трећу и он мени једног дана каже: 'Ћале ти направи куплерај овде'. А ја му одговарам: 'Не могу ја теби нову маму да нађем, али могу себи жену'", препричава Славко кроз смех.

Славко је међутим један од ретких старијих суграђана који се одлуче на овај корак. Нема тачних података о томе колико се старијих од 60 година у Србији поново венча, али љубав у тим годинама и данас је табу.

Младост љубав у старости види као јалову, бизарну и као опасност за сопствени комодитет. Боре и седе углавном се цене само ако могу да подрже или одмене младе. Деца се плаше да поновним венчањем својих родитеља неће само изгубити бесплатну помоћ, него и део наследства.

Олга и Славко, упркос свему, нису дозволили да им се ико меша у животе. "Кад ме неко пита како живим, кажем да никад у животу нисам лепше живио. Никад лепше мени није било. Живимо лепо, нормално, уживамо јер имамо све услове. Њена деца су обезбеђена, моја такође", каже Славко.

Сем одлучности, старост доноси и нови поглед на љубавне везе. Тешко да би се бака Олга пре пола века тако брзо упустила у озбиљну романсу, као што је учинила са Славком. Већ на другом састанку га је позвала у свој стан.

"Питам га: 'Славко зашто ти стално гледаш у сат? Је л' имаш неке обавезе, је л' треба негде да идеш?' Морао је да жури на аутобус како би стигао до куће на Авали. Немам појма шта је мени било, углавном ја њему рекох да остане и спава код мене. Мени се колена тресу, али ја сам рекла. Готово, нема повлачења назад. То је био петек и у недељу после ручка сам га одвела код сина да га представим и сутрадан смо се венчали", прича Олга.

Славко додаје да су се лако договорили око венчања. "Рекао сам да нема проблема, венчање кошта 5.000, развод 10.000 ако не буде ишло. Међутим, лепе смо године дочекали и договарали се лепо. Док можемо једно друго да служимо. Она кува, ја купујем. И то је такав договор и лепо", каже Славко.

Љубав јача и тело и дух 

Управница Дома за Старе Бежанијска Коса Вања Телекси каже да је врло благотворно када се старији људе осмеле да се заљубе.

"Мислим да то веома утиче на њихов имуни систем ојачава их, па су и бољег физичког здравља и јачи су ментално и емотивно. Ипак, старије људе срамота је да о томе говоре и да траже партнере јавно. Посебно их је срамота да говоре о својим сексуалним потребама. И од своје деце се плаше, њихових реакција се плаше", наводи Вања Телекси.

Надежда Сатарић из невладине организације "Амити" објашњава да постоје и страхови који нису у вези са околином, него са унутрашњим осећањем људи.

"Неки се питају: 'Боже како ћу ја? Хоћу ли испасти смешан пред својим партнетром? Да ли ћу задовољити његова очекивања? Ко зна како ће то бити? Шта ли би ми рекао мој покојни партнер?' Све су то нека размишљања због којих не улазе старији олако у љубавне везе", каже Надежда Сатарић.

У Србији је исувише честа вест да је неки старац или старица пронађен сам и мртав у свом дому. Старост се крије по собама како би била што неприметнија стигма младима.

"Ми не третирамо старост као нормалан део живота, већ смо осуђени на старост и хајде да она што прође, да нам не буде терет и да учине за нас колико могу. То се не доживљава као нешто што је саставни део живота и што може нормално да се проживи", сматра новиинарка Недељника Зорица Марковић.

У Дому за Старе на Бежанији срећемо и Наду Михајловић, која признаје да би волела да упозна некога са ким би моглада подели и тугу и радост. Признаје, ипак, да је то у њеним годинама веома тешко. "Ово је живот, ми смо живи људи и жив човек увек има емоцију, без обзира у ком је животном добу, верујте ми", каже Нада Михајловић.