Правосуђе у Србији далеко од оног какво грађани заслужују

Уложени су велики напори од 2012. до 2016. године да се стање у српском правосуђу поправи, наводи се у саопштењу Министарства правде.

"Министарство је радило, ради и радиће на даљем побољшању стања у српском правосуђу", поручило је министарство.

Како се додаје, поштујући рад Савета и његово настојање да укаже на одређене проблеме у функционисању правосуђа, министарство је истакло да је у периоду од око две године, у оквиру својих надлежности, остварило бројне резултате, попут уређења 44.000 квадратних метара простора у 27 објеката правосудних органа широм Србије.

"Реновирањем, адаптацијом и изградњом обезбеђени су знатно бољи услови рада правосуђа, што доприноси ефикасности вођења судских поступака", наводи се у саопштењу.

На предлог министарства усвојен је и почела примена Закона о заштити узбуњивача, који штити грађане који пријаве корупцију. Влада је усвојила Стратегију истрага финансијског криминала, чија је примена отпочела, а сама стратегија има циљ да успостави потпуну специјализацију судија, тужилаца и полиције у борби против корупције и организованог криминала.

Такође, на предлог министарства усвојен је и почео да се примењује нови Закон о извршењу и обезбеђењу који омогућава решавање више од 1,5 милиона старих предмета, чиме се судови растерећују и омогућава се ефикасно поступање у новим предметима.

Увођењем нових механизама, повећана је наплата судских такси за 30 одсто у прва три месеца 2016. у односу на исти период прошле године, чиме је повећан буџет правосуђа и Републике Србије.

На предлог министарства усвојен је и почела примена Закона о заштити права на суђење у разумном року, који грађанима пружа могућност да, уколико сматрају да њихов поступак пред судом траје предуго, захтевају да се поступање судије или јавног тужиоца преиспита и поступак убрза.

Током 2015, додаје се, повећан је број извршених алтернативних кривицних санкција за 167 одсто.

За разлику од 2014, у којој је извршено 1.069, у 2015. извршено је 2.848 алтернативних санкција, чиме су остварене значајне уштеде у буџету, а омогућена боља ресоцијализација осуђеника.

Уведен је и нови електронски систем превенције насиља у породици, као и нови уређај који ће у будућности бити коришћен за обавезну меру лечења од алкохолизма у случајевима кућног притвора и кућног затвора, што представља надоградњу система алтернативних санкција.

Број предмета који се против Републике Србије воде пред Европским судом за људска права у Стразбуру смањен је за 91 одсто у периоду 2014. до 2016, што указује на боље механизме заштите права наших грађана пред домаћим судовима који су промовисани кроз ефикаснију заштиту права на суђење у разумном року и ефикаснији систем извршења.

Како се наводи у саопштењу завршен је и Акциони план за преговарачко Поглавље 23, који је позитивно оцењен од стране Европске комисије и усвојен од 27, од укупно 28 земаља чланица ЕУ.

Тим планом, између осталог, дефинисана је измена Устава како би се појачала независност правосуђа, као и свеобухватне мере за унапређење непристрасности, стручности и одговорности носилаца правосудних функција.

"Потребно је напоменути да је Србија већ отпочела са спроводењем Акционог плана за Поглавље 23 и пре његовог усвајања", наводи се у саопштењу.

Министарство је, такође, поручило и да не може и неће да коментарише појединачне, селективно биране судске поступке и одлуке, које у свом Извештају наводи и коментарише Савет, јер сматра да то не доприноси јачању независности судства, већ је, напротив, урушава.