Стари занати поново на цени

Да би се очували стари занати, држава даје знатне олакшице за оснивање занатских радионица и радњи. А да би неко добио сертификат старог заната који по утврђеним критеријумима даје Министарство привреде, неопходно је да познаје стари начин израде предмета и коришћења материјала. До сада је сертификат добило више од 500 занатлија. Стари занати поново су на цени, па се очекује веће интересовање за занатски рад који може да пружи и сигурну егзистенцију.

Некада се говорило да добар занат злата вреди. Потреба за услугама занатлија није престала ни данас, али је све теже доћи до мајстора свог заната. Најстарија опанчарска радња у Аранђеловцу, која је радила и у доба Милоша Обреновића, ради и данас.

"Шта треба држава да ради? Треба неке вредности раду да се врате, овом исконском, џабеприче и неко филозофирање, тога је много у друштву и премного", каже Саша Стошић, обућар опанчар из Аранђеловца.

Све је мање људи који се баве старим занатима. Позитивни пример дају појединци који у традиционалним пословима виде шансу.

"Овим послом сам почео да се бавим пре десетак година када сам остао без посла и силом прилика сам наставио занат свога оца. Радим у овој радњи и од тог посла живим. Посла има, имамо доста старих муштерија", каже Стошић.

Клесарски занат Иван Ђорђевић из Аранђеловца почео је да учи веома рано. Радећи мање послове уз вајара открио је свој таленат, па је пре 14 година отворио сопствену радионицу. Са сертификатом старог заната ствара права уметничка дела, а његове предмете траже и ван граница наше земље.

"Не плаћамо порезе као што сви остали плаћају, немамо фискалну касу, имамо олакшице. Рекли су нам да ће нам дати још неке олакшице, мало се другачије третирамо него остале занатлије", каже Иван Ђорђевић.

"Од заната може да се живи, ја ево 22 године живим од овог заната, целу породицу финансирам, школујем децу и може да се живи", каже Саша Стошић, обућар опанчар из Аранђеловца.

Председник Општине Аранђеловац Бојан Радовић наводи да се стари занати и занатске радње не смеју заборавити.

"Локална самоуправа је у претходном периоду определила 18 грантова по 150 хиљада динара као подстицајне мере за самозапошљавање особама које желе да се баве одређеним занимањем и наравно били су привилеговани они који су се бавили занатским занимањем", каже Радовић.

Министарство привреде Србије доделом сертификата помаже занатлијама да опстану у свом послу.

"Они су ослобођени плаћања фирмарине, ослобођени су евидентирања промета преко фискалних каса, ако желе могу код локалне самоуправе да конкуришу за пословни простор који желе да добију, по скраћеном поступку", каже Бранислава Симанић, секретар у Привредној комори Србије.

Према њеним речима у Привредној комори Србије основана је групација за неговање старих заната, такође организовано је и низ радионица а све то у циљу да би се подигла свест о значају ревитализације старих заната.

Додатно повезивање занатства са школским системом како би се нове генерације заинтересовале за посао кроз праксу, даљи су кораци ка чувању занатлијских занимања.

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

понедељак, 20. април 2026.
13° C

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом