Посебан закон за Старо сајмиште

Од Старог сајмишта до Јајинаца, камион касније познат као душегупка, возио је више од 60 пута. Логораши су убијани издувним гасовима који су испуштани у кабину камиона. Неки од заробљеника, нису дочекали ликвидације, умирали су од глади, хладноће.

"Постоји сећање да су старији Београђани вртели главом кад је душегупка пролазила Немањином улицом. Према томе, врло је непријатно бити у положају да будеш неми сведок, немоћан да ишта урадиш, оставља осећај кривице и онда то једноставно гураш од себе", каже председник Савеза јеверјских општина Рубен Фукс.

Након реконструкције централне куле, одакле су прошле године исељени уметнички атељеи и решавања имовинско-правних питања, одлучиваће се о будућем изгледу комплекса. Да би се посао завршио, нови скупштински сазив одлучиваће о посебном закону.

"Како није било политичке воље, тамо се свашта дешавало, постоје људи који су власници који су у закупу, који су у различитим статусима, а ту је био концентрациони логор и место где су људи умирали. Зато нам треба закон који ће омогућити да сви добију правичну компензацију, да решимо имовинско-правне проблеме како бисмо могли да распишемо конкурс", каже менаџер града Београда Горан Весић.

Први споменик, добио је тек 1974. године, а о решењу комплекса у ком је данас све само не обележје некадашњег логора чека се деценијама.

"У Турском павиљону где је била мртвачница, данас је ресторан. Тамо где је била болница и где су људи умирали данас је теретана, код куле дечје љуљашке и клацкалице, а то једноставно није место где би то требало да постоји", истиче Фукс.

Логор Сајмиште, односно Јеврејски логор Земун, формиран је на месту првог београдског сајма. У почетку ту је био логор само за Јевреје, да би се касније проширио и на друге политичке осуђенике, комунисте, партизане и четнике.

У том логору живот је изгубило око 7.000 Јевреја, као и још 10.636 логораша, различитих националности.