Илић: Ошšтрије мере против насилника

Државни секретар у Министарству правде Радомир Илић у изјави за Танјуг прецизира да је у току рад на изменама Кривчног законика који ће ускоро бити представљен јавности.

Илић је указао да се кривично дело прогањања односи на ситуације у којима неко у дужем временском периоду прогања особу и тиме јој нарушава животни стил - тако што је прати или узнемирава путем друштвених мрежа или на неки други начин.

"Код сексуалног узнемиравања јавља се ситуација да неко искоришћава свој положај надређености и подређену особу у, на пример пословном смислу, на било који начин узнемирава континуирано. Рецимо, тако што прича ласцивне вицеве или је доводи у позицију да јој буде непријатно, а све користећи однос између полова", указао је Илић.

Напоменуо је да ће доћи и до измена бића кривичних дела силовања и насиља у породици.

Законом о спречавању насиља у породици, како је навео државни секретар, биће уведена обавеза полиције да изађе на лице места истог тренутка када добије пријаву од било кога да је извршено насиље у породици и да спречи насиље и направи процену ризика да ли насиље може да ескалира, навео је државни секретар.

У складу са том проценом, према његовим речима, полиција би требало да готово обавезно удаљи насилника, а имаће и могућност да га лиши слободе и одреди му задржавање од 48 сати.

Полиција треба о тој мери одмах да обавести јавног тужиоца, који ће у року од 24 сата предложити суду одређене мере да се, на пример, насилник удаљи из стана или да му се забрани прилажење жртви или жртвама, а може да покрене и кривчни поступак.

Јавни тужилац има рок за предлагање мера од 24 сата од хапшења насилника, а суд је дужан да донесе одлуку о мерама у року од наредна 24 сата, односно док насилнику траје такозвани полицијски притвор.

Ако насилнику не буде одређен притвор (од стране суда) и буде пуштен уз неку од мера, али их потом прекрши, тако што се приближи жртви или се врати у стан одакле је привремено исељен, полиција може опет одмах да га ухапси и одведе код судије за прекршаје.

Судија за прекршаје може да насилнику изрекне казну од 60 дана затвора, која се одмах извршава, што значи да иако насилник уложи жалбу на одлуку судије, она неће одложити извршење прекршајне казне.

На овај начин се онемогућава насилник да на било који начин приђе жртви и узнемирава је све док кривични или грађански поступак не буде завршен, нагласио је државни секретар.

Према његовим речима, све мере које се предвиђају Законом о сперечавању насиља у породици су такве да фаворизују жртву.

"Ниједног тренутка се не сме насилнику изаћи у сусрет и омогућити му да ужива у било којој благодети, на пример чињенице да је власник куће. Јер ако је вршио насиље у породици, онда мора да буде исељен на одређени период", нагласио је Илић.

Сматра да ће овим законом бити исправљена велика неправда према жртвама породичног насиља која се свакодневно дешава, а то су ситуације у којима насилник остаје у породичном дому, а жена са децом бежи од њега у Сигурну кућу и неизвесност.

Измене поменутих закона ускоро би требале да се нађу на јавног расправи, а потом и у Скупштини.

У току претходне године, у Србији су у породицном насиљу убијене 34 жžене, а већина њих је и раније пријављивала насиље, док се Саветовалиšту за борбу против насиља и Сигурној кући у 2015. јавило за помоћ око 3.500 жžена.
Према статистикама, свака трећа žенска особа у Србији доžиви неки вид насилничког понаšања.