Западни Балкан може бити део решења и европских питања

Сви они говорили су на скупу "Консолидација европске идеје на Западном Балкану", коју организују Београдски фонд за политичку изузетност и Фондација Фридрих Еберт, а шефица преговарачког тима Србије о чланству у ЕУ Мишчевић констатовала је, образлажући своју тезу, да земље региона можда нису одлучујући фактор, али да се без њих не може наћи право и добро решење.

Мишчевић је оценила и да позицијски документ посланика Социјалдемократске партије у немачком Бундестагу о евроинтеграцијама земаља региона, представља мрачну слику ситуације из 2015, додајући да није сагласна са свим примедбама и да се иза сваке од констатација у њему може ставити једно "али...".

Како је објаснила, мигрантска криза је показала да западни Балкан може бити део решења, али не само за то, већ и за друга питања, попут енергетске уније, глобалне стратегије спољне политике и политике безбедности.

Према њеним речима земље западног Балкана нису одлучујући фактор, али те политике се не могу спровести на задовољавајући и најбољи начин без разумевања региона и онога што се у њему дешава.

Социолог Владимир Вулетић је истакао да су проблеми Балкана такви да се налазимо у зачараном кругу у којем лоша економија представља проблем да се развију демократске институције.

"Добра ствар у томе је што се из зачараног круга можда може изаћи, и где год да кренемо биће боље. Али без поверења у региону и јединственог наступа тешко да иједна земља може било шта да уради. Питање је само како то поверење да се изгради", запитао је Вулетић.

Амбасадор Немачке у Србији Аксел Дитман оценио је да одржавање скупа показује посвећеност Бундестага питању западног Балкана и његовом месту у ЕУ.

Дитман је додао да је Немачка потпуно посвећена агенди из Солуна и питању чланства земаља западног Балкана у ЕУ, истичући да је на почетку његовог мандата у Београду у посету Србији дошла немачка канцеларка Ангела Меркел која је отворено пружила подршку нашј земљи на путу евроинтеграција.

Констатујући да Србија напредује у добром правцу, Дитман је подсетио да су у децембру отворена два поглавља, и да немачка влада даје пуну подршку да се у првој половини ове године отворе још два - 23 и 24.

"Реч је о безбедности и владавини права. Не ради се о нечему што Србија и друге земеље у региону морају да раде због Брисела, већ морају због себе и трансформације свог друштва. Зато је веома важно дати пуну подршку томе", рекао је Дитман.

Када је реч о привреди немачки амбасадор је истакао да је у Србији дошло до низа веома ваззних реформи.

"Веома је важно да се с њима настави, али и да се обезбеди фокус на владавини права", рекао је Дитман.

Немачки амбасадор је објаснио да је то веома важно због директних страних инвестиција, које траже поузданост, стабилност, функционално правосуђе.

Говорећи о регионалној сарадњи, амбасадор Немачке је подвукао даје Берлински процес од изузетног значаја јер пружа подршку сарадњи међу земљама западног Балкана.

Иницијатива СПД Немачке за брже приступање Балкана ЕУ 

У документу Клуба посланика Социјалдемократске партије у немачком парламенту од Савезне владе се тражи да следи три главна циља кад је реч о придруживању региона Западног Балкана ЕУ - да се унесе нови замах у тај процес приступања, да се побољша привредни развој и да се јача демократија и цивилно друштво.

У документу који је представљен на скупу "Консолидације европске идеје на Западном Балкану" констатује се да јасна перспектива за приступање региона Западног Балкане нестаје, а да је спремност за реформе политичких елита појединих земаља умањена од 2003. године, кад је свим држвама региона била загарантована перспектива приступања Унији.

Наводи се да се 2015. године Балкан налази пред великим изазовима, као што су корупција, непотизам, који су у знатној мери присутни у друштвума, затим неразјашњена међудржавна питања, нетранспарентност политичких одлука, мањкавост политичких система, тешка привредна ситуација.

"Ови несавладани изазови ограничавају стабилност у региону. Друштвени мир је угрожен, етнички конфликти би такође могли поново да букну. Људи на Западном Балкану губе веру у европску будућност. Превелик број чак подлеже додворавању међународног тероризма. У оваквом стању, Западни Балкан постаје жариште избегличких кретања", наводи се у документу, уз напомену да је међународна финансијска криза снажно погодила државе Западног Балкана.

Кад је реч о новом замаху у процесу приступања, у документу се истиче да је потребно динамичније обликовати приступне преговоре.

"Требало би олакшати отварање појединих поглавља, а да се при томе не ублажавају постојећи услови за приступање", наводи се у документу.

Потребно је, додаје се, оживети поједине приступне процесе са земљама региона, а у том циљу морају се послати јасни политички сигнали.

Такође, кандидатима за приступ ЕУ који се налазе пред посебним препрекама треба помоћи у проналажењу прагматичних решења, наводи се у документу, а као пример се наводи однос Београда и Приштине и спор Македоније и Грчке око имена.

У документу се наводи да је важно подстаћи регионалну политичку сарадњу.

Кад је реч о привредном развоју, потребно је водити борбу против корупције, закључити конкретне мере за изградњу инфраструктуре, подстицати улагања, подстицати регионалну привредну сарадњу, иновације.

У документу се наводи да привредни развој треба да служи људима и да је потребно изградити модерне, струковне образовне установе, како би се младима отворило више перспектива.

Говорећи о трећем циљу јачања демократије и цивилног друштва, посланици СПД-а у Бундестагу истичу значај демократских промена, подстицања цивилно-друштвених снага, борбе против национализма.

"Растући национализам је проблем широм Европе. Он због сецесионистичких ратова прошлости проналази плодно тло на Западном Балкану. С једне стране нам је потребна европска стратегија за борбу против национализма, а с друге стране на Западном Балкану поступамо против национализма уколико се залажемо за јачање демократских снага за независне критичке медије, и за процес прерађивања прошлости", наводи се у документу.