Шанса за извоз српског органског вина

Вински сектор је међу најуређенијим областима српске пољопривреде, рејонизација је завршена, а домаћа вина која добију ознаку географског порекла улазе у европски регистар. То је кажу стручњаци, извозна шанса пре свега за произвођаче органских вина и вина од старих, домаћих сорти грожђа.

Пољопривредницима ће бити дозвољено да легално производе и пласирају вино, пише у нацрту новог закона о вину чије се усвајање очекује до јуна.

Пре пет година, из разоноде, виноград у којем нема хемијских средстсва подигао је магистар економије.

Пошто је израчунао да на чистом ваздуху може да заради више него у канцеларији, преселио се из Земуна у Заклопачу.

Рачуница показује да од једног и по хектара под Регентом и Панонијом, може да добије и 5.000 боца органског вина. Све што произведе, одмах прода.

"И ви сад рачунајте – ако имате 10.000 боца, десет евра боца у велепродаји – то је 100.000 евра, 50 одсто трошкови, то је 50.000 евра годишње. И нека свака друга година пропадне, то је 25.000 евра годишње, значи 2.000 евра месечно а посла заиста нема много", објашњава виноградар Бранислав Анђелић.

Нови закон о вину дозволиће пољопривредницима да се поред производње грожђа и вина баве и продајом. Најпре, ако оснују удружење.

"Друго је продаја на кућном прагу – то значи да физичка лица која од сопственог грожђа производе вино или неки други вински производ, могу да прометују тај производ уколико су регистровани у локалној туристичкој организацији за давање услуга у угоститељству или за сеоски туризам", истиче Дарко Јакшић из Министарства пољопривреде.

Раритетна вина са малих породичних газдинстава у Србији препознали су и произвођачи и купци који се враћају ароми аутохтоне тамјанике, прокупца, вранца, заборављеног дренка, јагоде. На ту карту игра и све више извозника.

"Последњих неколико година тренд је да домаћи купци пију све више аутохтоне сорте вина, поготово тамјанику и прокупац. Однос продатих страних и домаћих вина је негде 80 напрема 20 у корист домаћих произвођача вина, по задњој статистици урађеној за 2015. годину. Мислим да ће тај тренд све више да расте", каже сомелије Владимир Вукошић.

Крилатица да су милионери у винарству пре уласка у ту производњу били милијардери, чини се не стоји. Макар када се ради о малим, модерним, породичним винаријама.

Просечна годишња производња вина у Србији је око милион и по хектолитара.

Десет одсто те количине извеземо. Статистика показује да се на обрт средстава у винарству чека пет до седам година.

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.