Реституција, враћено више од милијарду евра

"То је добар резултат, по свим оценама, и за сада немамо већих проблема ни са грађанима, ни са државом", рекао је Страхиња Секулић за Танјуг и нагласио да ће се натурална реституција завршити за годину и по дана од сад, са изузетком пољопривредног земљишта, јер, како каже, ту ствари законски нису сасвим довољно регулисане.

Према његовим речима, будући да је динамика по којој се ради реституција добра, може се предвидети рок када ће бити завршена, а како сматра, од овог момента, то је пет до седам година, за које време очекује окончање свих одлука и доношење првостепених одлука, што се тиче његове агенције.

"До сада је враћено имовине вредности више од милијарду евра и то говорим само о грађанској реституцији, црквена је посебно. Успели смо да вратимо 4.589 објеката, од тога 3.390 пословних простора, 579 станова, 620 зграда као целина, 1.700 хектара грађевинског земљишта и скоро 10.000 хектара пољопривредног и шумског земљишта", навео је Секулић.

Додаје да је укупна површина станова и пословних објеката који су враћени више од 325.000 квадратних метара и истиче да се види да је огромна имовина враћена и сматра да је битно што су враћени највреднији пословни простори у нашим градовима, који се налазе у центрима.

"Тако да, није мали терет који држава подноси у поступку реституције. Тај поступак се наравно наставља, а колики ће бити коначан скор, то још увек не знамо, а у сваком случају, вредност имовине је велика. Ако додамо и износ обештећења, реституција је велики терет за државу који она до сада успешно носи", истакао је Секулић и додао да се обештећења спроводе у случајевима где је немогуће вратити имовину у натури.

Појашњава да се до дешава када је имовину немогуће вратити, кад не постоји, ако је, на пример, објекат одузет, па срушен, па изграђен нови...

"Ми сад радимо процену те имовине која не може бити враћена. Оно што је приватизовано у међувремену, не може се вратити у натури, за то је закон предвидео да се људи обештете у виду новца, преко обвезница које ће издати Република Србија са роком доспећа од 12 година", навео је Секулић.

Директор Агенције за реституцију наглашава да најмање процене говоре да је вредност одузете имовине око 36 милијарди евра, што за сваку земљу представља велики новац, али да ће се вратити све што може.

"Оно што можемо да вратимо, вратићено, оно што не можемо, ићи ћемо на обештећење. Неће свако бити задовољан реституцијом, али то је реалност", рекао је Секулић и подвукао да у неким местима има изванредну сарадњу са локалним самоуправама, као на пример у Лесковцу, а навео је да одличне резултате има и у Београду, Новом Саду, Нишу, Крагујевцу, Краљеву...

"У Лесковцу смо скоро окончали поступак реституције, јер смо имали активну локалну самоуправу, која је помагала у поступку. Наравно, у другим местима немамо већих проблема. Додуше, негде се изјављују жалбе чешће него што је то било нормално, али у смислу неке организоване опструкције на том нивоу- немамо", рекао је Секулић.

Међутим, наводи, има случајева када постоји опструкција код поједине врсте имовине, пре свега, код имовине дипломатско- конзуларних представништава и ту је често неопходно да стари власници ангажују адвоката, јер некада држава ангажује јаке механизме да би се супротставила враћању земљишта.

Такође, додаје, постоје јаке опструкције у враћању пољопривредног земљишта и истиче да је Министарство пољопривреде јако негативно у поступку реституције и да покушава да оспори све одлуке Агенције.

"Често ту неопходно да странка има адвоката, да би могла ефикасније да штити своје интересе. Некада саме странке осете да је проблем и нађу адвоката, да имају ефикаснију заштиту, јер, осим поступка реституције, у поступку учествују и други државни органи и некада је неопходно да се врши ефикаснија заштита права грађана", каже Секулић.

Истакао је да опструкције негде знају да буду доста јаке, као на пример, код пољопривредног земљишта у Војводини, које је највредније, и где, како је навео, постоји низ примера узурпације тог земљишта од стране локалних моћника, или не тако локалних.

"Они имају економску, а често и политичку моћ да утичу на медије и на друге, да би заштитили своје номиналне интересе и то се дешава. А, рецимо, у граду Београду није редак случај да поједини људи нелегално држе чак више објеката, које дају под закуп. И наравно да се реституцијом угрожавају њихови интереси, јер зарађују огроман новац од тога", нагласио је Секулић.

Додао је да је тешко не очекивати да неће урадити све да заштите ту своју врсту прихода, за коју каже да иде и до више десетина хиљада евра месечно.

"Ту је странкама често потребна помоћ адвоката, јер треба ефикасно да остваре своја права, а једноставно могу да буду и угрожени", сматра Секулић.

Каже да, иако је прошло 70 година и тешко се вратити уназад, процес реституције се наставља, оно што може да се врати, вратиће се, а што не може, биће обештећење.

"Кад додамо и износ обештећења, реституција је велики терет за државу који она до сада успешно носи", закључио је Секулић.