Шабић: Потребна промена односа према заштити података

То захтевају како Уставом и законом зајемчена права грађана, тако и економски интереси наших привредних субјеката и земље у целости, наведено је у саопштењу Повереника.

У саопштењу је оцењено и да недавно објављени текстови правних аката Европске комисије којима се најављује успостављање новог система заштите приватности на нивоу ЕУ-САД иако не од формалног, ипак су од озбиљног и суштинског значаја за Србију, њене грађане и предузећа.

Како се наводи, Европска комисија је пре неколико дана представила нацрт своје "Одлуке о адекватности" и текста споразума о "Штиту приватности".

Овим документима се афирмишу начела о заштити приватности којих се морају придржавати сва предузећа која учествују у трансферу личних података али и, на шта се обавезују у писменом облику, власти САД, и заштитне мере и ограничења приступа подацима од стране органа безбедности, стоји у саопштењу.

Додаје се да се утврђује да су заштитне мере приликом преноса података у оквиру новог "Штита приватности" ЕУ-САД идентичне стандардима заштите података у ЕУ.

У новом правном оквиру се изражавају захтеви које је утврдио Суд правде ЕУ у октобру 2015. године, када је утврдио даљу неприменљивост Safe Harbor-a

Надлежни органи САД морају преузети чврсте обавезе о стриктном спровођењу „"Штита приватности" и гарантовати да националне безбедносне службе неће, ни неселективно ни масовно, приступати задржаним подацима, односно вршити надзор.

Повереник оцењује да, независно од предстојећих проблема у имплементацији новог правног оквира заштите података у односу САД-ЕУ, оне сигурно додатно наглашавају значај заштите података о личности и чињеницу да ће Европска унија томе придавати све више пажње.

Наша земља има и формалну обавезу, али и потребу да усклађује наш правни систем са стандардима ЕУ, навео је повереник и оценио да наша земља у томе касни.

Он је напоменуо и да је неопходан нови Закон о заштити података о личности који је припремио Повереник и који је требало према Акционом плану за Поглавље 23, да буде усвојен до краја 2015. године, али то није учињено.

Услед тога имамо „систем" обраде и заштите података о личности, који не само да није у складу са стандардима ЕУ него чак ни са Уставом Србије, сматра Повереник.