Јутарњи програм РТС-а слави тридесети рођендан

За 30 година у више од 10.000 емисија емитовано је више од 360.000 прилога и репортажа, објављено око четири милиона вести и угошћено близу 50.000 гостију.

"Сећам се да је у новинама био најављен први Јутарњи програм. Сви смо устали рано, практично смо се сви јурили ко ће пре до купатила да опере зубе и заврши све да би сви сели као у биоксопу", присећа се Мила Танасковић.

"Први пут кад сам села разимшљала сам да је то нешто фантастично, да је то уметност на телевизијској сцени и да сам ја део те уметности, осећала сам се одговорно. Од тренутка кад сам рекла то историјско 'добро јутро' ја сам Јутарањи доживела као своје професионално рађање", истиче уредник и водитељ Споменка Јовић.

За рађање Јутарњег програма, првог на Балкану и петог у Европи, одоговоран је био уредник Сегеј Шестаков који је на место водитеља уз Споменку Јовић, поставио Јована Павличека и Петра Лазовића.

До тада, прва информативна емисија почињала је у подне, а Јутарњи програм захтевао је телевизијску револуцију. Требало је упалити предајнике у шест ујутру, а новинари су на свом радном месту морали да буду два сата раније. Ипак, најтеже и најважније било је добро ослушнути менталитет Срба.

"Срби су бучни људи, али ујутру они не воле буку. Водитељи су морали да лепо изгледају, имају пријатан глас, правилну дикцију, да имамо мелодличну музику и на тај начин смо привлачили гледаоце", указује иницијатор и уредник Јутарњег програма Сергеј Шестаков.

Годину дана касније, уз Јутарњи програм, свакога дана будило се милион гледалаца.

"Атмосфера је била весела, што је било необично. Мене су сви питали 'јеси ли ти дошао из кафане?' Ја сам им говорио 'да ли сте нормални, како може човек да целу ноћ проведе у кафани и да у глави има концепт од два сата емисије?'", прича уредник и водитељ Петар Лазовић.

Руком писана кошуљица прве емисије, слична данашњој. Већ у првом сату, баш као и данас, смењивале су се најважније информације, временска прогноза, извештаји ноћних репортера, савети лекара и сталне рубрике.

"Једна од њих је била 'зашто касните на посао'. Задатак репортера је био да буду испред неке фабрике и онима који макар минут касне поставе питање зашто касните. После месец дана су кашњења смањења. Значи да су те рубрике имале утицај", каже Споменка Јовић.

"Да нисам имао такву редакцију која је радила са таквом посвећеношћу, програм никада не би био гледан", наводи Шестаков.

Са истом посвећеношћу и данас Јутарњи програм ствара сваку емисију. Пажљиво бираним и модерним темама, задржано је поверење старе, и освојена наклоност неке нове публике. Најбоље из Јутарњег програма свакодневно пратите и на Јутјубу, а уз сталне рубрике гледаоци су и на друштвеним мрежама.

"Мени се чини да је Јутрањи програм једини који је на тај начин сегментирао наступе на друштвеним мрежама јер се тако порука упућује онима којима треба и то је добар начин рада једног медија", напомиње стручњак за информационе технологије Војислав Гашић.

У години за нама, Јутарњи програм емитовао је осам сати вести из света медицине, преко 90 сати квалитетне музике и више од 20 сати културе. До следећег рођендана гледаоце и екипу Јутарњег програма дели тачно 365 дана и тачно толико пута искрено изговореног "Добро јутро".