Како приморати медије да адекватно обележавају садржај
Електронски медији у Србији најчешће не поштују постојећи Закон и правилнике тиме што не обележавају садржаје који су адекватни за одређени узраст, речено је у Београду на скупу о примени новог система означавања телевизијског програма.
Генерални секретар Регулаторног тела за електронске медије (РЕМ) Ненад Јанковић оценио је да то тело није једини кривац за чињеницу да пружаоци медијских услуга не обележавају садржаје на прописани начин.
Према његовим речима, од прошле године, када је усвојен нови Правилник о заштити права малолетника у области пружања медијских услуга, РЕМ је изрекао шест опомена, три упозорења и казнио једног пружаоца медијских услуга забраном емитовања до 24 сата.
Јанковић сматра да би измене постојећег Закона о радиодифузији, којим би се увеле новчане казне за емитере који не поштују правила, допринеле да се та област регулише, јер постојеће санкције нису довољне.
"Када би регулатор имао меру новчаног кажњавања, као што имају све колеге у региону, врло брзо би дошло до уређивања програма онако како треба да буде. Надам се да ће после избора нови парламент имати слуха за то", рекао је Јанковић.
Најчешћа грешка коју праве емитери јесте емитовање одређеног програма у неодговарајуће време, али и неозначавање програма маркицама, на којима пише за који узраст је програм прилагођен.
Поред тога, емитери врло често не најављују програмски сарджај ни гласовно ни писмено, а једна од грешака је и прекривање маркице рекламом.
Медијски стручњак Маја Дивац истакла је да ЕУ тежи да уједначи правила емитовања програма, међутим, земље региона још нису у потпуности достигле очекиване стандарде и оне које препоручује ЕУ.
"Европске земље истичу да је битно означавати и нагласити које време је дозвољено за емитовање неког програма. Тежи се томе да програм буде ослобођен било каквог садржаја који штетно делују на развој деце и малолетника", рекла је Дивац.
Директор Уницефа у Србији Мишел Сен Ло рекао је да су медији, а посебно телевизија веома важно средство за социјализацију детета, али да могу да имају и веома лош утицај, због емитовања негативних модела понашања.
"Зато је потребно поштовати правилник, а главна одговорност ту је на емитерима. Због тога је још више потребно применити систем означавања телевизијских садржаја и користити препоруку на основу узраста. И родитељи морају пазити шта деца гледају", рекао је Сен Ло.
Потпредседник Удружења новинара Србије и новинар Зоран Станојевић сматра да се сви морају заложити да се правила спроводе.
"УНС сматра да РЕМ има највећу одговорност да казни оне који крше правила. Не видим већи интерес од здравља деце", рекао је Станојевић.
На скупу је представљен и Правилник, донет 2015. године, који разликује неколико категорија неприкладног садржаја.
По том правилнику, медијски програми морају да се означавају у три категорије: за особе млађе од 12, млађе од 16 и млађе од 18 година.
Маркице којима се означавају категорије морају бити зелене, жуте и црвене боје и морају се налазити у горњем делу екрана током трајања одређеног програма.
Правила одређује и њихову примену контролише Регулаторно тело.
Упутство
Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.
Број коментара 1
Пошаљи коментар