"Србија 1996. увела интернет, а данас иде у корак са светом"

Рачунарски центар Универзитета у Београду је 27. фебруара 1996. повезао Академску мрежу на Интернет у сарадњи са провајдером Телефонија (сада БеотелНет), чиме је отпочела ера коришћења те технологије у Србији.

"Одмах како је успостављен, тако је стављен на мрежу, у року мањем од 24 сата од када је антена почела да се монтира. То је био невероватан рекорд, јер је претходног дана Телефонија тек око пет сати извукла тај сателитски комплет и сателитски ресивер са Церна", навео је декан ЕТФ-а Зоран Јовановић.

На тај начин је повезано неколико факултета у Београду, док се Београдски универзитет умрежио и са Новосадским, Крагујевачким и Нишким. Тада су студенти ноћили пред екранима компјутера на факултету. Данас је проблем како задржати најбоље ИТ стучњаке.

"Ми имамо забрану запошљавања у јавном сектору. Ако не решимо овај проблем, ми ћемо врло брзо остати без људи који су допринели свим овим резултатима данас, а тада ћемо морати да плаћемо вероватно друге фирме да раде наш посао ако не задржимо људе", истиче директор Рачунарског центра Универзитета у Београду Славко Гајин.

Иако је првобитна веза била капацитета само 64 килобита у секунди, Србија је за 20 година у тој области дошла међу најразвијеније на свету. 

Татјана Матић је за Танјуг рекла да према најновијим истраживањима, око 3,5 милијарди људи на планети користи интернет, док је Србија по употреби информационих технологија и интернета међу најразвијенијим земљама по степену искоришћења.

Циљ Министарства за телекомуникације, како је додала, јесте да се додатно ради превасхнодно на инфраструктури када је у питању доступност светске мреже у руралној средини.

"То значи да ћемо више радити на развоју широкопојасне мреже, која ће омогућити да рурално подручје на адекватан начин буде дигитално описмењен", рекла је Матићева.

Према њеним речима, ресорно министарство ради и на едукацији, односно усавршавању и побољшању капацитета људи када је реч о информационим технологијама.

Када је реч о употреби савремених технологија, потребно је правити разлику између дигиталних вештина, коју, како је рекла Матићева, поседује већина становништва, од дигиталне писмености.

"Дигитална писменост је много шири појам и подразумева, не само коришћење савремених технологија, већ и развијену свест о одговорности коју сви морамо да имамо када користимо те технологије", рекла је Матићева.

Додала је да је потребно више радити на безбедности код коришћења интерента, али да, без обзира на ризике који постоје када је реч о савременим технологија, њихов значај не може да се умањи.

До краја године све школе у Србији требало би да добију интернет линк.

"И да на тај начин наша деца добију могућност да користе бесплатно интернет који ће истовремено бити и безбедан односно прилагођен едукативним садржајима", истaкла је Матићева.

У Србији данас око две трећине домаћинстава поседује интернет прикључак и рачунар. С друге стране, четвртина грађана никада није користила ни једно ни друго.