Амнести: Мигранти у Србији без адекватне међународне заштите

Београд се "бори" са огромним бројем избеглица које су ушле у земљу, при чему је забележено извесно побољшање у примени закона о азилу, констатује Амнести интернешенел у најновијем извештају, у којем се разматра стање људских права у 160 земаља и територија током 2015. године.

Та организација наводи да је у Србију током 2015. године ушло више од 600.000 избеглица и миграната, који су углавном желели да наставе пут ка ЕУ. Од 485.169 регистрованих избеглица у Србији, само 656 је поднело захтев за азил и оне су углавном одустале, пише у тексту.

Такође се наводи да је од 81 избеглице које су интервјуисане до краја новембра, њих 16 добило избеглички статус, а 14 њих супсидијарну заштиту (међунардона заштита без избегличког статуса). Већина избеглица је до септембра путовала директно на мађарску границу док та земља није увела рестрикције.

"Упркос неким побољшањима у примени закона о азилу, власти нису успеле да обезбеде избеглицама ефикасан приступ међународној заштити", оцењује АИ у извештају о стању људских права 2015. године.

Подсетивши да је у јулу отворен регистрациони центар у Прешеву, АИ оцењује да су "услови за пријем били неодговарајући" за хиљаде избеглица које су дневно улазиле у Србију, као и да је "недовољна нега била обезбеђена за рањиве појединце".

"Полиција је наставила да лоше поступа према избеглицама и мигрантима и да их финансијски експлоатише", пише у извештају.

Констатовано је и да је отварање првих поглавља у преговорима с Европском унијом одлагано због споре примене споразума о нормализацији односа Београда и Приштине, "иако Европска комисија за чланство у ЕУ од Србије не захтева експлицитно формално признање Косова".

У делу у којем се говори о слободи изражавања, АИ оцењује да Влада утиче на медије и подсећа да су 34 независна новинара нападнута или су примала претње, као и да ти случајеви нису ефикасно истражени.

"Влада се мешала у слободу медија кроз селективне медијске субвенције и рекламирање. У новембру је премијер оптужио три истраживачка медија да раде за стране владе у циљу дестабилизације земље", пише у извештају.

АИ подсећа и да је начелник Генералштаба Љубиша Диковић тужио бившу директорку Фонда за хуманитарно право Наташу Кандић за клевету због објављивања наводних доказа да је починио ратни злочин.

Организација констатује да је процесуирање ратних злочина у Србији и даље споро, као и решавање судбине несталих.

У том делу текста, АИ подсећа да је у децембру апелационо веће Хашког трибунала поништило првостепену пресуду којом су бивши шеф Службе државне безбедности Србије Јовица Станишић и његов помоћник Франко Симатовић били ослобођени и наложило да им се поново суди.

Такође се наводи да је Специјални суд за ратне злочине у Београду после жалби ослободио седам оптужених за силовање у Бијељини и Скочићу, у БиХ.

У извештају пише и да је Тужилаштво за ратне злочине прошле године подигло три оптужнице, подсећајући да је оптужено осам бивших припадника полиције Републике Српске због убиства више од 1.000 Бошњака у Кравици, код Сребренице, у јулу 1995.

АИ подсећа да случај нестанка браће Битићи још није решен, "упркос обећањима које су њиховим рођацима дали тужилац за ратне злочине и премијер".

У извештају се додаје да је у марту пет особа оптужено за отмицу 20 путника из воза на станици у Штрпцима 1993.

У закону о правима ратних ветерана и цивилиних жртава рата који је предложен у новембру није признато право на одштету жртвама присилног нестанка и ратних злочина сексуалног насиља, наводи АИ и додаје да амандман који је предложен у децембру није био доступан јавности.

Подсећајући да су Роми који су присилно исељени из неформалних насеља смештени у нове станове у јануару, јулу и септембру, АИ оцењује да и даље постоји забринутост због приступа запослењу, као и да још није решено питање смештаја за 51 породицу.

АИ се осврнуо и на Параду поноса, која је у септембру "одржана без инцидената", као и на параду транссексуалних особа која је одржана истог дана, али додаје да се злочини из мржње против припадника ЛГБТ популације ретко ефикасно истражују.

Косовска опозиција против Бриселског споразума, Срби мете "претњи, пљачки и напада"

У извештају о Косову, који је објављен посебно у оквиру дела о Србији, пише да се примена споразума о нормализацији односа Београда и Приштине и оснивање Специјалог суда за ратне злочине одлаже због протеста косовске опозиције

АИ наводи да је потписивање Споразума о стабилизацији и придруживању "отворило пут за чланство Косова у Европској унији", али додаје да је Косову опет одбијена визна либерализација.

Посланици опозиције, предвођени покретом Самоопредељење, наставили су да ометају рад скупштине, између осталог бацајући сузавац. Најмање 50 активиста је повређено када је "косовска полиција употребила прекомерну силу при уласку у канцеларије Самоопоредељења" да би ухапсила лидера Аљбина Куртија.

"Међуетничке тензије су такође појачане неуспешним захтевом Косова за чланство у Унеску", додаје се у извештају АИ.

АИ подсећа да је 11 чланова ОВК из такозване Дреничке групе осуђено за ратне злочине, укључујући злочине почињене у логору Ликовац 1998. и 1999. године.

Та организација подсећа и на суђење Оливеру Ивановићу, као и на то да се 1.650 људи још води као нестало.

Како је оцењено, Унмик није обезбедио репарацију породицама несталих косовских Срба чије отмице полиција Унмика "није ефикасно испитала". Потом је полиција, предвођена ЕУ, која такође није успела да истражи ове и друге случајеве, предложила да их процесуирају косовске власти.

Косовски Срби су како се наводи током 2015. године били жртве "претњи, пљачки и напада", као што су били случајеви подметања пожара у Гораждевцу и Клини и пуцање на неколико кућа у Гораждевцу.

Подсећа се и на протесте у којима је повређено 80 људи, а којима се тражила оставка министра Александра Јаблановића, пошто је Албанце назвао "дивљацима" јер су на Бадњи дан спречили пролаз аутобуса са Србима који су ишли у манастир.

До краја новембра, додаје се, на Косово се добровољно вратио само 741 припадник мањинске заједнице.

Говорећи о косовским избеглицама, АИ наводи да је од јануара до марта најмање 48.900 људи с Косова тражило азил у земљама ЕУ, а да је у Мађарској захтев одбијен за 99 одсто тражилаца азила, док је у Немачкој азил добило само 0,4 одсто њих.

Када је у питању слобода медија, АИ оцењује да се мешање власти наставља, додајући да је до септембра двадесет двоје новинара било нападнуто или им је прећено.