Повереник тражи од МУП-а да достави Иницијативи безбедносну процену скупа Седам хиљада

Како је саопштила Иницијатива младих за људска права, повереник у решењу наводи да МУП у документу није доказао каква би предвидљива штета могла бити нанета организовањем јавних скупова у Београду 11. јула 2015. године.

"Иницијатива је истрајна у напорима да докаже да су све радње државних органа поводом забране скупа Седам хиљада, противуставне и противзаконите. Први корак је начињен овом одлуком повереника, и Иницијатива верује да ће садржај овог оперативног извештаја показати да је одлука о забрани скупа Седам хиљада била политички мотивисана, и да није утемељена у безбедносним разлозима", наводи се у саопштењу.

Додаје се да је "други корак" уставна жалба коју је Иницијатива поднела због забране скупа Седам хиљада и ускраћивања слободе окупљања грађанима Србије који су желели да одају почаст жртвама геноцида у Сребреници.

"Трећи корак је одбрана Аните Митић пред Прекршајнм судом у поступку који се води против ње по прекршајној пријави Полицијске станице "Стари град" због организовања непријављеног скупа у ноћи 10. јула.

Иницијатива инсистира да ова пријава мора бити одбачена, јер је Закон о окупљању грађана на основу кога је поднета пријава у међувремену оглашен противуставним и престао да важи у октобру 2015", наводи се у саопшењу.

Иницијатива је оценила да напори МУП-а морају бити преусмерени на процесуирање нападача на скуп Седам хиљада, уместо на учеснике и учеснице мирног спонтаног комеморативног окупљања.

Та невладина организација ће, како је најавила, у наредним недељама представити извештај у коме ће бити документовано поступање и јавно обраћање представника власти у Србији поводом двадесете годишњице геноцида у Сребреници.

"Политика негирања геноцида у Сребреници је у супротности са цивилизацијским и европским вредностима којима декларативно стреме представници власти у Србији, и на ту политику мора бити стављена тачка", наводи се у саопштењу.

Поводом спонтаног окупљања грађана 10. јула 2015, Анита Митић позвана је на разговор у Полицијску управу за град Београд неколико дана касније, где јој је предочено да се сматра организаторком јавног скупа на основу објава на њеном Фејсбук профилу.

Како се раније саопштила Иницијатива, према европским стандардима заштите људских права и слобода грађани  су имали право да пале свеће 10. јула испред зграде Председништва Србије, као и што су чланови Српске радикалне странке и Српског сабора Заветници у исто време и на истом месту имали су право да организују контраскуп.

Иницијатива је навела да су поједини учесници тих контраскупова вређали, узнемиравали и претили грађанима који су палили свеће и да је забележено неколико покушаја физичког напада, па зато од МУП-а тражи да саопшти да ли је неко процесуиран због напада и ремећења јавног реда и мира.