Бели двор - културно добро за чију обнову нема новца

У здању који је градио краљ Александар Карађорђевић најпре је столовао Кнез Павле, намесник Краљевине Југославије. Након Другог светског рата ту је Јосип Броз Тито разговарао с неким од најмоћнијих политичара тога доба. И Слободан Милошевић је 1998. баш у Белом двору преговарао с Ричардом Холбруком о решењу косовског конфликта.

Некада симбол власти а сада, због дугогодишњег прокишњавања и влаге, полако постаје руина. Од 2001. у Бели и Краљевски двор враћају се Карађорђевићи, по Уговору о коришћењу.

"Чланом шест, ставом један наведеног уговора је дефинисано да трошкове текућег одржавања и коришћења доврског комплекса сноси породица Карађорђевић, односно краљевски дом", каже Милош Гајић из Министарства културе и информисања.

Тако је било до 2004, а Карађорђевићи су уложили у реконструкцију Краљевског двора, где и данас живе. За Бели двор нису имали новца.

Од 2005. године, Министарство културе је за текуће одржавање и презентацију читавог дворског комплекса, Фонду краљевски двор уплатило 633 милиона динара. И ове године је у ту сврху издвојено 34 милиона. Та средства се, кажу у Двору, додељују на основу конкретних годишњих планова.

"Тај програм Министарство ревидује, верификује и одобри га или у целини или онолико колико сматрају да могу да подрже. Из тих средстава организују се изложбе, из тих средстава се исплаћују плате људи који су запослени као кустоси", објашњава Драгомир Ацовић, председавајући Крунског савета.

Дворски комплекс сваке године посети и до 20.000 људи. И Туристичка организација Београда организовано доводи хиљаде посетилаца за 450 динара по особи, од чега ни динар не иде Двору.

"Цена подразумева и аутобуски превоз, и вођење, и кустоса и то је управо оно што посетилац и види. И то негде и покрива трошкове - да се разумемо Туристичка организација Београда нема од тога никакву зараду", тврди Миодраг Поповић, директор те организације.

У Министарству културе свесни су да је Белом двору неопходна темељна реконструкција. За то је потребан пројекат који ће одобрити Завод за заштиту споменика културе и расписивање тендера. Међутим, буџет за те сврхе је ограничен, а приоритети другачији.

"То је пре свега довршетак реконструкције објеката Народног музеја у Београду и Музеја савремене уметности. Када се заврше радови на та два објекта можемо причати онда о неким другим капиталним инвестицијама", каже Милош Гајић.

Бечки дворац Шенбрун 2014. посетило је око од три милона људи, а приход само од улазница премашио је 10 милиона евра.