Борба против рака код деце - пружити подршку малим херојима

Иако су били бенигни, Стефан је у својих 17 година имао туморе на надбубрежним жлездама, панкреасу и у глави који су му угрожавали живот. У последњих 20 дана имао је две велике операције. Сада је добро и ускоро ће кући.

"Стефан је добро, управо је изјавио да осећа мирис освеживача, чак није ни дисао на нос четири године, тако да су доктори урадили стварно феноменалан посао и раде неке ствари које мало ко ради и у Европи", каже Јасна Алексић, Стефанова мајка.

Ендоскопска операција, без отварања главе, трајала је неколико сати, цео тумор је извучен кроз нос, и све се завршило како треба.

Доктор Бојан Павловић из Клиничког центра Србије објашњава да су ти тумори били такви да су компликовали сваку следећу операцију.

"Тако да је било тешко донети одлуку када и на који начин вршити лечење двомесечне припреме за операцију", каже Павловић.

Доктор Драган Савић са Клинике за неурохирургију КЦС-а наглашава да је постигнут огроман успех, и за лекарски тим и за пацијента.

"Доживљај је неописив", наглашава Савић, јер, како указује, не само да му је сачуван живот, већ и неке ситне функције, као што је мирис.

Да је важно борити се, осим из здравствених установа, поручено је и са тргова из 22 града широм Србије.

Бубњар Драгољуб Ђуричић каже да никакав кијамет или снег не могу да га спрече да помогне.

"Да се далеко чује, ајмо људи, помозимо онима којима је помоћ потребна", позива Ђуричић.

У зависности од врсте болести, проценат преживљавања у свету је преко 80 одсто. У Србији мало мањи. У односу на Европу годишње изгубимо цео школски разред.

Тодор Манчић, председник Националног удружења родитеља деце оболеле од рака, каже да су српски и европски протоколи потпуно исти, али да је разлика у условима у којима се деца у Србији лече.

"Ми морамо да радимо на томе да поправимо услове, у болницама и ван болница да би проценат излечене деце био већи", поручује Манчић.

Ирина Бан из Удружења "Звончица" каже да је неопходно да медицински и правни стручњаци допуне закон, документа која постоје, и да то је пре свега национални програм "Србија против рака".

"Ту се деца спомињу само у једном пасусу, то је недопустиво", указује Ирина Бан.

Да нису сами, и уз поруку да им чувају место у школској клупи, подршку болесној деци слали су и њихови здрави другари.

Деца за децу, исту песму против рака само на различитим језицима, певала су широм света.