ŠШабић: Морају се мењати закони и свест грађана

Повереник је на конференцији за новинаре, поводом Европског дана заштите података о личности, рекао да се код грађана буди свест о томе да могу да траже заштиту својих података од институција, о чему говори и чињеница да је у 2009. години повереник имао 83 предмета из те области, а у прошлој око 2.500 предмета.

Велики део тих предмета иницирали су грађани, а тешко је наћи неку одлуку повереника коју су судови аболирали или довели у питање, што је веома позитиван тренд, рекао је Шабић.

Повереник је, међутим, нагласио да је нормативни оквир у озбиљном заостатку за европским законодавством и подсетио да још није усвојен нови закон о заштити података о личности, иако је још 2008. било јасно да у актуелном постоји низ проблематичних решења.

Шабић је подсетио да је канцеларија повереника понудила влади модел закона пре годину и по дана, као и да је Акционим планом за Поглавље 23 предвиђено да се нови закон, по моделу повереника, усвоји до краја 2015. године.

Закона још нема, а нацрт који се појавио готово да нема додирних тачака са моделом повереника, нагласио је Шабић.

Говорећи о промени менталитета, Шабић је истакао да још постоје трагови система вредности у оквиру којег је "лично и индивидуално" било на најнижем нивоу и самим тим доста тога поданичког и страха да се постави питање "зашто ми тражите личну карту".

Решавање тог проблема је задатак за целу државу и подразумева активност огромног броја институција, рекао је Шабић и нагласио да у Србији по том питању нема стратешко државног приступа.

"У земљи у којој можете на депонији да пронађете гомиле досијеа банкарских клијената, са бланко потписаним меницама, у којој повереник треба да подноси кривичну пријаву и то са неизвесним исходом у ситуацији кад је компромитована комплетна база података пунолетног становништва и то преко сајта државног органа, или прича о томе да је јавно изражена сумња да је компромитована база пореских обвезника, а да то такође остане без санкције, говори о томе да немамо стратешки државни приступ", рекао је Шабић.

Шабић се осврнуо и на регистар новчаних казни, који је од јуче почео да ради, наводећи да је то на први поглед фина ствар због модерне, електронске комуникације, али да је тај регистрар, у земљи у којој је украдена комплетна база јединствених матичних бројева, заштићен ЈМБГ-ом.

"Да ли се ми то играмо, шта ми заправо радимо, имамо ли комуникацију, размењујемо ли информације", упитао је Шабић.

Он је рекао да се не сме траћити новац на успостављање било каквих регистара који су "кобајаги заштићени", а да сви знају да је продор могућ до трагикомичног нивоа.

Амбасадор Норвешке Арне Санес Бјорнстад, земље која је обезбедила значајна финансијска средства за побољшање ситуације у области заштите података о личности, рекао је на конференцији да је Србија паметно користила тај новац и да ће та земља и даље сарађивати са српским органима.

"Наш фокус у Србији је био да помажемо не само у имплементацији закона, већ и да се развију структурни капацитети и ми смо веома задовољни сарадњом са канцеларијом повереника", рекао је амбасадор.

Заменик шефа Делегације ЕУ у Србији Лука Бјанкони рекао је да је област заштите података о личности од великог значаја за процес преговора Србије са ЕУ и да ће рад повереника, који је ЕУ од почетка позитивно оцењивала, бити кључан.