Пауновић: У 2016. потпуна заштита жртава породичног насиља

Сузана Пауновић је подсетила да су у Србији у 2015. години у партнерском насиљу умрле 34 жене.

"Ми смо још 2005. кроз Породични закон предвидели да се насилник исељава из куће, али то није било ефикасно и у пракси се јако ретко дешавало, па се дешавало да жене живе у сигурној кући, а не у својој, што је било потпуно контра од онога што је био циљ закона. Сада пуна примена Истанбулске конвенције треба да омогући заиста ефикасан систем заштите жртава насиља у породици и благовремено и ефикасно санкционисање насилника", рекла је Пауновић за агенцију Бета.

Навела је да ће резултат већ ратификоване конвенције бити измена породичног и кривичног законодавства, јер је велики број истраживања показао да је садашња казнена политика за насиље у породици изузетно блага.

О томе чија права су била најугроженија у прошлој, 2015. години, директорка Канцеларије за људска и мањинска права је оценила да су мигранти "били свакако у највећем ризику".

"Тешко је било коју другу групу сем мигрантске издвојити као групу која је ове године била у највећем ризику. У Србији се на срећу то није дешавало, али смо имали прилику да видимо да је више од милион људи у Европи у другим земљама било угрожено, негде чак и животно", додала је директорка Канцеларије за људска и мањинска права.

Када је реч о другим осетљивим групама у Србији, Пауновић је рекла да је доста тога промењено у положају ромске националне мањине и да су одређени стереотипи нестали.

"Много више се говорило о томе шта су капацитети ромске мањине и шта они могу да учине на промени свог статуса и положаја. Говорило се о добрим примерима, резултатима, наравно и о проблемима, али се више на припаднике ромске националне мањине не гледа као на терет или као неког од кога се очекује да добија помоћ државе и друштва", рекла је Пауновић.

Према њеним речима, и чињеница да су одржане две Параде поноса након дугог временског периода је доказ да је доста тога учињено и за права ЛГБТ заједнице.

"Ова година је година активног дијалога са националним саветима националних мањина. После шест година неодржавања Републичког савета за националне мањине ове године смо чак три пута на највишем нивоу државе имали те савете. То је резултирало да смо почетком прошле недеље завршили акциони план за националне мањине који је саставни део акционог плана за поглавље 23 (владавина права и правосуђе)", рекла је Сузана Пауновић.

Директорка владине Канцеларије за људска и мањинска права је додала и да ће приоритети те институције у 2016. години бити спровођење препорука Уједињених нација које је Србија добила, као и спровођење Стратегије за укључивање Рома до 2025. године.

"Све препоруке УН су препоруке на којима се већ практично ради. Оно што је основна предност је да сад знамо које министарство је надлежно за шта и до ког временског рока ће се препорука спровести, а ми смо једна од ретких земаља која има такав механизам, чак и неке од најразвијениијих земаља то немају", навела је Пауновић.