Мајсторовићи против беле куге

Демографски аларм не би се ни палио да је више породица са макар приближно деце колико их имају Мајсторовићи. Раде је за своју децу желео детињство попут његовог.

"Било је нас осморо деце, од тога су била четворица браће и четири сестре. Сада бројно стање наше породице је нас деветоро", каже Раде Мајсторовић из Прилипца код Пожеге.

Само једно дете има свака друга породица у Србији. Двоје око 40 одсто, троје тек седам процената. Зато суморна статистика не изненађује демографе.

До 2050. Србија ће имати око милион и по становника мање. До 2100. у минусу смо више од три милиона људи.

"Нико не може да зна шта ће бити за скоро 100 година, али прогнозе нам говоре у каквом смо стању данас", истиче демограф Владимир Никитовић.

На селу нешто боља слика. Просечна старост мајке је 29 година, у градовима при рођењу детета, мајка у просеку има 31 годину. Градске средине заостају и по стопи наталитета.

"Где је та стопа рађања 1,2 и 1,3 код високо образованих, тако да то говори у прилог тези да није економски моменат пресудан него је кључно како да се организујете са двоје деце или више. То није само у Србији него и у развијеним земљама, али они имају имигранте који им те рупе попуњавају", објашњава Никитовић.

У Србији демографске рупе праве млади и образовани који се исељавају. Тешко их попуњавају издвајања из буџета од око 2,5 одсто БДП-а. Родитељи кажу закони су у реду, кад би се примењивали.

"Жене када су репродуктивном периоду не могу да добију посао зато што им се на интервјуима поставља питање да ли планирају породицу, кад остану у другом стању послодавац им честита отказом. Тертман у породилишту је онакав какав не би требало да буде, а када деца напуне једну или две године на нивоу целе државе изостаје системска подршка", напомиње Јована Ружичић из "Центра за маме".

Никитовић истиче да је пресудно то да двоје родитеља треба да се ускладе са двоје деце, њиховим обавезама, школским и ваншколским ативностима. Ту је и економски моменат који није мали.

Почетак деведестих означио је пад стопе наталитета у Србији. У слично време као и у Русији. Али су се Русима милијарде уложене у поправљање демографске слике, вишеструко вратиле позитивним природним прираштајем. Швеђани су проблем ублажили смањивањем пореза паровима који имају мали размак између рађања деце.