Усамљеност и насиље највише море старе особе

Без оца је остала када је имала само девет година. Једни за другим умирали су њени најближи – супруг, дете, мајка. Када се разболела и када је пролазила кроз финансијске тешкоће, и пријатељи су, каже Јелена Васиљевић, нестајали у виду ластиног репа.

"Тренутно сам остала са једном једином пријатељицом, а имала сам их толико да кад сам славила рођендан или тако нешто није могло да се седне. Најтеже ми пада самоћа и то сваки пут кад је недеља, сваки пут кад је празник, сваки пут кад треба некуда да одем. Рецимо, сад иде Нова година, ја сам очајна јер знам да ћу бити сама код куће", каже Јелена Васиљевић.

Госпођа Јелена троши 78. годину живота и размишља о одласку у старачки дом.

"Родбина се повукла, ја сам их се на неки начин одрекла, због тога што, када сам 1999. имала операцију коју сам једва преживела, нико се није сетио да подигне слушалицу да пита јесам ли преживела", жали се Јелена Васиљев.

Скоро свака четврта старија особа дели судбину саговорнице РТС-а, живи сама и занемарена.

"Стари људи који живе сами у стамбеним зградама, солитерима великих градова, ишчекују и пате како њима нема ко да дође, чак можда и телефоном да позове. Много је теже живети у сеоским срединама, где немате никога на кога бисте се могли ослонити, а нема сервиса подршке", указује Надежда Сатарић из НВО "Снага пријатељства Амити".

Посебно су осетљиви стари који због изнемоглости или зато што немају лична примања зависе од туђе помоћи. С друге стране, они који имају високе пензије често су изложени финансијском искоришћавању, али и другим видовима злостављања.

"Психичко злостављање подразумева и неке друге злостављаче, а не само чланове породице. Кад иду да остваре социјалне и здравствене услуге, психичко злостављање доживљавају и на јавном месту", напомиње Наташа Тодоровић из Црвеног крста Србије.

Повереница за заштиту равноправности Бранкица Јанковић наводи да се Канцеларија повереника труди да им у том тренутку пружи квалитетну информацију и да их упути даље на надлежни орган који ће решити њихове проблеме.

Физичко насиље које трпе, углавном од својих најближих, најбоље је чувана породична тајна.

Истраживање су током августа и септембра урадили Црвени крст Србије и повереница за заштиту равноправности, уз подршку Популационог фонда Уједињених нација.