Говори политичара: Сам свој аутор или "профи" рукопис

Ко су "они" који припремају иступе и говоре премијера, па и осталих званичника Србије, ко их "брифује" неопходним подацима пред значајније посете у земљи и иностранству, пишу ли говоре и за које прилике сами, кад говоре из главе, кад из срца, за Танјуг су објаснили њихови најближи сарадници.

Саветница премијера за медије Сузана Васиљевић истиче да се пред одлазак на сваки догађај обаве озбиљне припреме, како би председник Владе имао комплетну информацију о догађају коме присуствује.

"То подразумева сарадњу са ресорним министарством, које кабинету упућује детаљне информације и релевантне податке, било да су у питању конференције, посете страних званичника или премијерове посете иностранству, отварање фабрика, промоција страних инвестиција, инфраструктурни пројекти", каже Васиљевићева за Танјуг.

Васиљевићева је објаснила да ресорно министарство шаље и тезе за обраћање председника Владе, које он углавном користи као основ за свој говор.

"Веома ретко их чита, углавном говори 'из главе', што новинарима ствара муке јер морају детаљно да прате цео говор, уместо да га припремљеног добију на папиру", каже премијерова саветница.

Не тако ретко, како је истакла, министарства пошаљу и готове говоре, чији аутори су стручњаци из различитих области. Ти говори су, међутим, углавном пуни техничких детаља и тешко разумљиви обичном човеку, коме се председник Владе углавном обраћа.

Васиљевићева истиче да Вучић управо због тога не воли да их користи, не зато што не поштује аутора, већ зато што жели да свака његова реченица има личну поруку.

"Зато премијер Вучић често своје обраћање почиње реченицом – ево, опет су ми написали неки говор који ја нећу да читам", каже Васиљевићева.

Према њеним речима, веома је тешко погодити ток мисли или изабрати политички тренутак у коме треба изговорити одређену реченицу ако нисте у свакодневној комуникацији са особом којој пишете говоре.

"Зато је он сам себи најбољи аутор", закључује премијерова саветница и додаје да он говоре, када их напише, прочита сарадницима и неретко уважи њихове предлоге и коментаре.

Пажњу су привукли и поједини говори председника Србије Томислава Николића, управо неки њихови "лични" моменти, попут цитирања Тарабићевог пророчанства председнику кинеске владе, током "кинеског самита" у Београду, прошлог децембра, или позивање на инспиративну музику Вивалдија, током говора на обележавању Дана Народне библиотеке Србије, крајем фебруара.

Председник је раније рекао, а медији пренели, да он сам пише своје говоре, а у његовом кабинету су сматрали да, за потребе тог текста, немају шта да додају.

Пи-ар стручњаци се углавном слажу да се за озбиљан, програмски говор, који шаље поруку која не треба да "живи" само тај један дан, подразумева озбиљан рад.

Посебно се подразумева да се у зависности од области ангажују стручњаци за те теме.

Политиколог Цвијетин Миливојевић каже да "у озбиљним земљама, озбиљни политичари ангажују агенције које се баве само писањем говора".

"Не кажем да српски политичари не умеју да напишу неки ваљан говор, али на дневном нивоу то не могу радити сами. На основу свог искуства, осетим који говор је озбиљно припреман, а који је ад хок", рекао је Цвијетин Миливојевић раније листу Данас.

Шефица Кабинета министра спољних послова Зорана Влатковић каже да професионалне дипломате, стручњаци за поједина питања, припремају информације и тезе за сваки наступ министра Ивице Дачића.

Према њеним речима, у дипломатској пракси то је уобичајен начин рада, јер се мери свака реч и тон којим се министар обраћа, јер он представља своју земљу.

"Друга важна ствар је интерпретација говора, која је заправо лични печат министра и то је искључива креативност министра Дачића, који на прави начин, ослоњен на чињенице из припрема, саопштава државну поруку страним дипломатама и међународној јавности", каже Влатковићева.

Истиче да се вештина и политичко искуство најбоље огледају управо у томе да стручне говоре треба саопштити на начин који унапређује спољнополитичку позицију земље, а како каже, Дачић је у пракси показао да то успешно ради.

Медијима је тешко да пренесу говоре министра за рад Александра Вулина, јер су они нетипични.

"Нико не пише моје говоре и нико никад није писао моје говоре. Ја говорим онако као што мислим, као што осећам, говорим истину. Неком се то допада, неком се не допада, али то сам ја", каже министар Танјугу.

Вулин додаје да је управо зато што сам смишља говоре, никада их не чита, износи их и осећа, дели своја осећања са осталима, тешко да се они пренесу.

Према његовим речима, сигурно има много бољих говорника од њега и сигурно да многи људи много боље артикулишу него он и сигурно многи људи у Србији разумеју и друге говорнике и сигуран је на бољи начин, али – то је, како каже, он.

"Такав какав јесам, са свим врлинама и манама, ја се тако обраћам људима пред којима, којима и због којих говорим. Коме се допада, допада се, а коме се не допада, то је потпуно легитимно и ја то поштујем, али ја сам једноставно сувише стар да бих се мењао када је то у питању", закључио је министар Вулин.