Државне институције и предузећа за три године за оглашавање потрошиле 61 милион евра

Чланица Савета Мирослава Миленовић казала је да је утрошена свота за оглашавање до које је Савет дошао у ствари минимални износ, због тога што Савет није добио податке из "Телекома Србија" и "Србијагаса", који и после казне повереника за информације од јавног значаја од 180.000 динара нису доставили податке о трошковима за оглашавање.

Миленовићeва је додала да је мало уговора о оглашавању доставила и "Информатика" из Новог Сада, затим предузеће "Поште Србије", које је доставило уговоре према којима је потрошило 36,9 милиона динара за оглашавање, а накнадно се дошло до податка да су Поште потрошиле 200 милиона на спонзорства, за која нема података.

Туристичка организација Београда потрошила је између 88 и 103 милиона динара на оглашавање.

Министарство спољних послова навело је да "трошкови нису зарад Министарства, већ зарад Србије" и доставило уговоре само са агенцијом Фонет, недељником Време и са Медија центром, који износе 5,5 милиона динара.

Како је навела Миленовићева, Влада Србије потрошила је према подацима које је доставила 13,4 милиона евра, али није доставила све уговоре и даје их на "кашичицу".

Миленовићева је навела да је приметно да је велики број телевизијских емисија финансирао секретаријат Аутономне Покрајине Војводине и да је, на пример, на тај начин плаћен интервју Бојана Пајтића у једном недељнику, затим да је Јасна Матић као државна секретарка преко Министарства телекомуникација плаћала своју колумну "Дигитализација" у Куриру, као и да су интервјуи Расима Љајића финансирани преко Министарства телекомуникација.

Како је навела, један од чудних примера је то што је "Галеника" направила уговор са телевизијом Пинк, којој је према уговору плаћала 312.000 евра за временску прогнозу, затим 25 милиона динара спонзорства Женском кошаркашком клубу Партизан, а у уговору је стајало да за то треба да добије место у Управном одбору.

Међу занимљивим примерима је и то да је Јавно предузеће "Србијашуме" финансирало концерт певачице Ане Бекуте, док је преко Рударског басена "Колубара" финансирана маркетиншка агенција за Драгачевски сабор трубача у Гучи.

Као нелогична јавна набавка наведена је куповина 450 килограма чоколадица за Народну банку Србије, док су "Путеви Србије" дали 3,8 милиона динара за месечни билтен од осам страна.

Председник Савета Мирослав Милићевић казао је да се кроз оглашавање и маркетинг институција јавног сектора ствара веома јак однос између медија и представника свих нивоа власти.

Милићевић је казао да је на испитаном узорку од 124 јавна предузећа и институције установљено да су неки конкурси оцењивани субјективно, да постоји сумња да су плаћане фиктивне услуге, да су склапани послови са фирмама којима оглашавање није примарна делатност.

Такође је примећено да фирме које раде за државне институције раде и за политичке партије и да се у неким јавним набавкама симулира конкурентност и транспарентност процедуре.

Према његовим речима, највише средстава потрошено је у 2012. години, а најмање у 2014. години.

Милићевић је казао да, према оцени Савета, не постоје јасни критеријуми ни оправдани економски интереси за неке трошкове и спонзорства.

"Медији који конзумирају спонзорска новчана средстава извештавају афирмативно о спонзору. Флагрантни пример контроле медија кроз новчана спонзорства је "Електропривреда Србије" са својим зависним привредним друштвима", казао је Милићевић.

Упитан да ли је Влада одговорила на предлоге које су јој доставили, Милићевић је казао да је "уобичајено да не добијају одговоре и да ту традицију Влада не прекида".