Сурогат материнство у Србији као метод лечења

Сурогат материнство биће дозвољено искључиво као метод лечења, а не избор начина репродукције.

Уговором, који ће се оверавати у суду, уређивали би се односи између мајке која ће носити и родити дете за другу жену и њеног супружника или ванбрачних партнера и није предвиђена новчана накнада за сурогат мајку.

Комисија за израду Грађанског законика пошла је од чињенице да и оним паровима који на други начин не могу да постану родитељи, треба обезбедити право на родитељство, што је гарантовано и Уставом и Европском конвенцијом о људским правима и слободама.

"Барем један од намераваних родитеља је и биолошки родитељ, а може се десити да и оба буду биолошки родитељи, у оним случајевима када рецимо жена може да произведе јајну ћелију али због неких других медицинских разлога не може да носи и роди дете или ако она не може ни да произведе јајну ћелију – да се користе јајне ћелије треће жене, донорке", каже Олга Цвејић Јанчић из Комисија за Грађански законик.

И стручњаци који помажу паровима у лечењу неплодности подржавају увођење сурогат материнства, али наводе да су нам најпре неопходна друга законска решења.

"Ја мислим да је то добро решење, мислим да се популација људи који болују од стерилитета повећава, то можемо да видимо и по захтевима за вантелесну оплодњу," каже директорка ГАК "Народни фронт" Снежана Ракић.

Покрајинска секретарка за здравство Весна Копитовић сматра да још није време за сурогат мајке у Србији.

"Из угла струке сматрам да увођење сурогат мајке данас у Србији још не би било добро решење, пре него што уведемо закон који регулише донацију сперматозоида и јаних ћелија", каже Копитовићева.

Како РТС сазнаје, у новом закону о биомедицински потпомогнутој оплодњи биће дозвољена донација репродуктивних ћелија, али не и сурогат материнство.

"Тај закон је добио позитивну оцену Европске комисије, очекујемо га у скупштинској процедури у току следеће године", каже директор Управе за биомедицину Министарства здравља Ненад Милојичић.

Колико смо као друштво и држава спремни за сурогат материнство зависи и од уређености здравственог и правног система, али и психологије људи. 

"Оно што свакако треба избећи јесте експлоатација. У сурогат мајчинству нема ничега лошег уколико се немогућност рађања деце код неког пара решава тако", каже Војин Ракић са Катедре за биоетику Унеска.

Да би се избегао репродуктивни туризам, нацртом законика предвиђено је да уговор о сурогат материнству могу да закључе само домаћи држављани или особе које имају боравиште у Србији најмање три или пет година, што ће бити прецизирано током јавне расправе.

Рађање за другог дозвољено је у Русији, Украјини, Грузији, Грчкој, Израелу, Енглеској, Белгији, Холандији, Индији, у појединим америчким државама, Канади и Аустралији.