Очи рециклера упрте у зелени фонд
У Србији се рециклира свега 15 одсто отпада, док се на пример у Немачкој рециклира више од 80 одсто употребљених производа. Ипак, приметан је напредак из године у годину, повећава се проценат прерађеног отпада, повећан је и број запослених у рециклажној индустрији, али и наплата еколошке таксе. У надлежном министарству најављују доношење новог закона о управљању отпадом и оснивање буџетског фонда за заштиту животне средине.
Стари рачунари, телевизори, телефони, шпорети, фрижидери, машине за прање веша су опасан отпад, али су важан извор сировина. Прошле године прерађено је више од 20.000 тона електичног и електронског отпада, два пута више него 2011. године.
Извршни директор "СЕТ рециклаже" Зорана Николић каже да су у претходној години третирали 7.400 тона отпада од електричних и електронских производа, а 2015. завршиће са више од 9.500 тона третираног електронског отпада.
"Ови резултати су показатељи да и у тешким временима уопште у земљи и економској ситуацији да се може остварити напредак", каже Николићева.
Међутим и даље се прикупи мање отпада него што рециклажни погони могу да прераде.
Николићева каже да је законом дефинисано да сваки појединац када одбаци свој уређај или опрему мора да га преда на третман.
"СЕТ рециклажа развија своју јединствену сакупљачку мрежу онда се труди да до грађана дође преко својих акција кеш за треш, старо за ново, отпад за живот где ми долазимо на адресу грађана и узимамо уређаје на отпад", каже Николићева.
У Скупштини Србије ускоро би требало да се нађе Закон управљању отпадом који предвиђа оснивање зеленог фонда.
"Сва средства од накнаде за загађење животне средине и сва средства од стављања на тржиште републике Србије, дакле такса која се плаћа за производе који после употребе постају посебни токови отпада биће део тог посебног зеленог фонда одакле ће се финансирати сви пројекти из области заштите животне средине и укључујућу наравно рециклере", каже Радмила Шеровић из Министарства пољопривреде и заштите животне средине.
Од наплате еколошке таксе прошле годинео је прикупљено седам и по милијарди динара, готово 50 одсто више него 2013. године.
"Оно за шта се ми залажемо наредне године је од успостављања фонда крене квартално исплаћивање надокнада за третирани отпад што значи да после сваког квартала инспекције дођу и контролишу количине које су рециклери прерадили", каже Ана Петровић Вукићевић из Удружења рециклера Србије.
Зато што не рециклира Србија годишње губи 50 милиона евра.
Синиша Митровић члан Одбора за заштиту животне средине ПКС-а каже да 2016. година мора да буде промена у смислу да рециклажна индустрија захваљујући добрим субвенцијама државе може да направи нове инвестиције које би дале нову вредност рециклабилних материјала који остају у индустрији.
Једна од обавеза Србије у процесу приступања Унији је да успостави организовано сакупљање отпада за више од 90 одсто становништва до 2020. године.
Упутство
Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.
Број коментара 1
Пошаљи коментар