Аутистична деца између равноправности и неправде

Драгана Савић, мајка деветогодишњег аутистичног дечака, каже да је њен син пред почетак представе реаговао усхићено, али да то није изгледало агресивно.

"Можда прегласно, али не да асоцира на то да је неко нервозан и ратоборан и да ће неког повредити, како иначе сматрају да аутистична деца то могу, а то није баш тако. За њих не важе правила као за здраву децу, чак ни у дому здравља јер ви можете са таквим дететом да уђете преко реда", прича Драгана Савић.

Драганин син је био разочаран тек када су изашли из сале. Смирила га је али тада, како каже, радник у позоришту није рекао да могу да се врате.

Позориште лутака у саопштењу наводи да се у овом случају не ради о дискриминацији деце са аутизмом, већ да се њихови запослени обраћају родитељима и деци без разлике кад за то има потребе, јер је њихов посао да у позоришној сали влада мир.

Позориште, такође, наводи да је целом друштву, па и њима свет особа са аутизмом непознат, због чега, како истичу, није позориште криво већ систем. Они се питају да ли су потребне додатне едукације за запослене који ће радити са овом децом јер, како наглашавају, сарадњу са овим и сличним удружењима желе да наставе.

И Драгана и Удружење за помоћ особама са аутизмом не прозивају никог и ограђују се од негативних коментара.

"Сматрам да је то непримерена комуникација и да на тај начин не треба да комуницирамо јер онда показујемо да нисмо толерантни, а тражимо толерантност за нас", истиче Данијел Арсенковић из Удружења за помоћ особама са аутизмом из Ниша.

Драгана Савић каже да не тражи извињење, већ жели да сви покушају да се потруде, не само Позориште лутака, да децу са посебним потребама не приказују као нешто ружно.

Позориште лутака није покренуло никакав поступак према свом раднику. После свега представу "Цар Жабац" Драганин син ће, надамо се, одгледати другом, бољом приликом.