Колико су предајници на зградама штетни по здравље?

Студенти и запослени на Математичком факултету затражили су да се сви предајници са те зграде уклоне у року од 30 дана. Са зграде Факултета политичких наука су на захтев студената и професора већ уклоњени.

Предајници за мобилне телефоне су и на крову зграде Природно-математичког факултета у Београду, непосредно поред учионица.

"Саме антене не би требало да су непосредно штетне за особе које се налазе непосредно испод. Чињеница је да тих антена има на све стране, широм града, широм државе и чињеница је да нико озбиљно није вршио мерења. Може да се деси да је у неким тачкама интензитет зрачења већи од некаквог дозвољеног", каже професор др Иван Дојчиновић са Физичког факултета.

Реч је о нејонизујућем зрачењу које имају и кућни апарати – фен за косу, пегла, микроталасна пећница...

"Уколико има опасности од кућних уређаја онда има опасности и од коришћења базних станица. Да је то тако оне се заиста не би могле ни користити. Постоје, наравно, одређени закони и процедуре које се морају испоштовати и у том смислу оно што је штетно и опасно чак по људско здравље не би могло ни бити у примени", објашњава државна секретарка у Министарству трговине, туризма и телекомуникација Татјана Матић.

Закон о заштити од нејонизујућих зрачења донет је 2009. године, на основу Директиве ЕУ о излагању електромагнетним пољима. Од тада ниједан предајник није постављен без процене утицаја на животну средину.

"Та директива показује да постоје одређене граничне референтне вредности где они сматрају да не могу да изазову штетне последице. Али то је генерални закључак. Појединачно – опрезан приступ значи да максимално избегавамо колико је могуће излагање томе", истиче Славиша Симић из Министарства пољопривреде и заштите животне средине.

Препорука је да се предајници не постављају у стамбеним зонама, поред школа, вртића, болница и дечјих игралишта.

"Ризик опада са квадратом растојања. Безбедна дистанца је са минималним неким радијусом од 400 до 500 метара", каже прим. др Радомир Ковачевић са Института за медицину рада и радиолошку заштиту Србије.

Стручњаци упозоравају да и мобилне телефоне треба користити што мање. То посебно важи за децу.

"Постоје бројни докази да остављају последице на живој ћелији и то прво преко генетичког материјала а онда преко соматских ћелија резултујући најтежим обољењима као што су малигне болести", истиче др Ковачевић.

Према подацима РАТЕЛА у Србији је регистровано 9.340.000 корисника мобилних телефона. Мобилним операторима издате су дозволе за коришћење радио-фреквенција за око 15.000 базних радио-станица у Србији, а само на подручју Београда има их 4.500.