Сурогат материнство ће ускоро бити правно регулисано
Рађање за другог, односно сурогат материнство, ускоро би требало да буде правно регулисано и у Србији, тако што би се уговором уређивали односи између мајке која ће носити и родити дете за другу жену и њеног супружника, или ванбрачних партнера који ће преузети дете после рођења.
Уговор између намераваних родитеља и сугорат мајке би поред осталог требало да регулише висину накнаде разумних трошкова изазваних ношењем и рађањем детета, а био би дозвољен само уколико жена не може да зачне природним путем.
Овај вид односа биће уређен будућим Грађанским закоником, који сурогат материнство третира као "метод лечења", а не избор начина репродукције.
Ради избегавања такозваног репродуктивног туризма, уговор ће моћи да закључе само домаћи држављани или лица која имају боравиште у Србији најмање три или пет година што ће бити прецизирано током јавне расправе о Нацрту Грађанског законика (ГЗ) која је у току.
Комисија за израду Нацрта грађанског законика код сурогат материнства пошла је од чињенице да треба обезбедити и оним паровима који на други начин не могу да постану родитељи право на родитељство, а које је гарантовано и нашим Уставом и Еврпском конвенцијом о људским правима и слободама, рекла је за Танјуг чланица Комисије за израду ГЗ Оливера Цвејић Јанчић.
Истакла је да је сурогат материнство Нацртом ГЗ предвиђено искључиво као метод лечења неплодности, брачних или ванбрачних парова, те да "нема речи о слободи избора начина зачећа".
Тим поводом би се закључивао уговор о рађању за другог, који ће оверавати суд, додала је Оливера Цвејић Јанчић, која је и професор Правног факултета у Новом Саду.
Уговор би могао бити закључен само између жене која ће носити и родити дете и родитеља који се налазе у браку или ванбрачној заједници, додала је Оливера Цвејић Јанчић.
Сурогат материнство ће бити дозвољно у случајевима када жена може да произведе јајну ћелију, али због медицинских разлога не може да носи и роди дете, или ако из медицинских разлога то није пожељно због великих ризика од тешких или наследних болести, указала је професорка.
"Приликом сурогат материнства предвидели смо да се користе јајне ћелије или жене која ће бити и правна и биолошка мајка", истакла је професорка.
Уколико пак жена не може да произведе јајне ћелије, онда би могле да се користе јајне ћелије треће жене, донорке, а не сурогат мајке, чиме би се у извесној мери смањио ризик да сурогат мајка после тражи да задржи дете, напоменула је Цвејић Јанчић.
Та трећа варијанта - да се користе јајне ћелије сурогат мајке, како је указала, остављена је као алтернатива за јавну дискусију која је у току.
Уговор о међусобним правима и обавезама треба да овери судија, пошто се претходно увери да су испуњени сви медицински услови који оправдавају сурогат материнство, односно медицински разлози због којих не може доћи до зачећа.
"Судија ће посебно упозорити на последице тог уговора и на чињеницу да сурогат мајка неће моћи да задржи дете", истакла је Оливера Цвејић Јанчић.
Према њеним речима, ГЗ неће дозволити комерцијализацију ове ситуације, па ће уговором моћи да се договоре само разумни трошкови, као што су трошкови лечења, губитка зараде, појачане исхране, а суд ће моћи да одбије оверу уговора ако су ти трошкови претерано велики.
Оливера Цвејић Јанчић је напоменула да се овај уговор пре свега може закључити између сродника, јер се на тај начин избегава могућност злоупотреба и комерцијализације, самим тим јер постоји веће поверење између сродника.
Као алтернативно решење Нацртом ГЗ је понуђено да сурогат мајка не буде у сродству са намераваним родитељима, јер, према речима професорке, сурогат материнство као начин заснивања родитељства за парове који то не могу да буду природним путем, не треба сужавати само на оне који могу да нађу сродника заинтересованог за закључење тог уговора.
Ради спречавања такозваног репродуктивног туризма - који се често помиње као једна од критика сурогат материнства, Комисија је предвидела као услов за закључење уговора да странке имају држављанство Србије или боравиште у Србији најмање пет година.
"Тако да ће тај репродуктивни туризам бити избегнут", нагласила је професорка.
Када су у питању злоупотребе, Оливера Цвејић Јанчић је навела да се у упоредно-правној пракси земаља које дозвољавају сурогат материнство врло ретко јавља ситуација у којој сурогат мајка жели да задржи дете.
"Колико је мени познато још је ређа ситуација да у том случају - који се завршава на суду, суд дозволи или одобри да дете остане код сурогат мајке. Најчешће се дете у том случају поверева оцу као биолошком родитељу", истакла је Оливера Цвејић Јанчић.
Рађање за другог је предвиђено у Русији, Украјини, Грузији, Грчкој, Израелу, Енглеској, Белгији, Холандији, Индији, у појединим државама САД и Аустралије, у Канади и другим земљама.
Упутство
Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.
Број коментара 5
Пошаљи коментар