"Не изједначавати избеглице са терористима и не дизати ограде"

Заштитник грађана Републике Србије Саша Јанковић оценио је да се проблеми у 21. веку не могу решавати подизањем зидова, иако избегличка криза има многе димензије – безбедносну, економску и, како је рекао, најзначајнију, људску.

"Цивилизацијско је правило прописано међународним и националним правом – да људи имају правно уточиште од смрти и ратних разарања", рекао је Јанковић и нагласио да нико нема људско ни формално право да протерује избеглице и враћа их у рат.

Иако међу милионима избеглица које долазе у Европу може бити терориста, то избеглице не чини терористима те морамо бити спремни да одвојимо те две ствари успостављањем брзих канала тачних информација, истакао је Јанковић.

"Престанак разлога због којих избеглице беже је једино трајно решење", рекао је Јанковић.

Заштитник грађана је подвукао и да међу онима који долазе у Европу има много припадника рањивих група, посебно жена, деце и особа са инвалидитетом којима смо, како је истакао, дужни да помогнемо.

Ни Европа ни регион након избегличке кризе неће бити исти, оценио је Јаконовић додавши да промена може бити набоље уколико управљамо кризом.

"У различитости је богатство. У још већој различитости је још веће богатство. Желим да верујем да ће тако бити", рекао је Јанковић и подвукао да је за решавање актуелне кризе неопходна прекогранична и међународна сарадња.

Директор Канцеларије за демократске институције и људска права ОЕБС-а Михаел Георг Линк истакао је да је према избеглицама важно понашати се као према људским бићима и захвалио Србији јер се, како је рекао, према њима тако и понашала.

Додао је да независне институције, међу којима је и омбудсман, имају важну улогу у заштити избеглица и миграната.

Линк се сагласио са Јанковићем да не треба мешати избеглице и мигранте са терористима нагласивши да већина већина њих бежи од терора какав се десио у Паризу, као и да подизање ограда неће решити актуелну кризу.

"Треба да се понашамо према њима као према људским бићима која беже од ситуације у којој не могу да живе и нађемо приступ фокусиран на људска права када се бавимо избегличком кризом", рекао је Линк.

Подсетивши да су свих 57 држава чланица ОЕБС-а потписале "јасну посвећеност" да се према избеглицама и мигрантима понашају као према људским бићима, Линк је истакао да је Србија то већ урадила и изразио наду да ће наставити тако да чини и у будућности.

"Није само Влада та која се понаша као према људским бићима већ и становништво", рекао је Линк нагласивши да је посебно значајна улога цивилног друштва, које је пружило помоћ избеглицама и пронашло им уточишта.

Србија подигла своје капацитете

Стална координаторка Уједињених нација и стална представница УНДП-а у Србији Ирена Војачкова Солорано оценила је да је Србија била једна од ретких држава која је урадила праву ствар покушавши да региструје све који прелазе границу.

"Свака особа има право на идентитет. То су неке друге земље пренебрегле. Србија не само да је регистровала људе, у складу са расположивим капацитетима, већ је подигла своје капацитете. Србија је сада у могућности да региструје и идентификује лица која прелазе границу", истакла је Ирена Војачкова Солорано.

Према њеним речима, Србија је на највишем нивоу показала подршку свему што је потребно да се уведе ред, и пружи помоћ људима без обзира на то да ли су у транзиту или желе да остану, као и да су грађани од првог дана пружали помоћ избеглицама и мигрантима.

"Грађани су пружили склониште, храну, воду, водили рачуна о деци. Пружили сву могућу помоћ. Чини се да се грађани Србије нису уморили подржавајући друге"“, рекла је Солорано нагласивши да је и Влада Србије много помогла.

Извршна директорка Фондације за отворено друштво Јадранка Јеличић рекла је да упркос свим правним нормама – домаћим и међународним, као и у пређашњим приликама, од када смо сведоци учесталих терористичких напада – уверили смо се да упркос свему томе такве сцене и акти могу да имају негативне последице на либерализам и демократске вредности, а да људска права и грађанске слободе често могу бити прве жртве.

"Избегличку кризу решити заједно"

Избегличка криза не може да се решава искључиво на националном нивоу већ је неопходно деловање на међународном нивоу, поручили су учесници панела посвећеног изазовима у остваривању људских права избеглица и миграната у земљама транзита и земљама крајњег одредишта.

"Морамо да предложимо заједничко решење у сагласности са међународним правом", рекао је омбудсман Аустрије Гинтер Кројтер.

Европа премало ради да превазиђе актуелну кризу којом се, како је навео, детаљније морамо бавити у транзитним државама.

"Када говоримо о људским правима говоримо о двострукој виктимизацији, они беже од изгнанства и рата, а на другој страни се изједначавају са терористима и не пружа им се потребна помоћ", поручио је Кројтер истакавши да посебну пажњу треба посветити осетљивим групацијама, нарочито деци избеглица без пратње.

Нагласио је да је за заштиту права избеглица и миграната неопходно да се ангажују све институције, посебно заштитник грађана, додајући да ће предлози који буду изнети током два дана трајања тог скупа бити преточени у Београдску декларацију.

Говорећи о избегличкој кризи у Турској, омбудсман те земље Мехмет Елкатмис подсетио је да се Турска већ годинама бори са приливом избеглица и миграната и пружа им помоћ.

"У свету је 58 милиона избеглица, ми то одавно знамо, али чини ми се да се Европа и Европска унија први пут суочавају са таквим проблемима", рекао је Елкатмис истакавши да се у Турској тренутно налази више од два милиона избеглица из Сирије, међу којима и 16.000 њих из Ирака и више од милион из других земаља.