ТС: О корупцији поновљене опомене и уздржане похвале

Европска комисија је, наводи Транспарентност Србија, у Извештају за 2015. оценила да је Србија начинила "одређени напредак" у борби против корупције, али се у извештају говори и о бројним слабостима, од којих се неке помињу већ деценију, те да неки од крупних проблема за борбу против корупције који тиште Србију нису ни поменути, услед непостојања европских правила.

Како се наводи, на законодавном плану, ЕК види напредак у чињеници да је усвојен Закон о заштити узбуњивача, али без осврта на слабости појединих решења или на почетак примене, а као проблем види то што још нису измењени Закон о Агенцији за борбу против корупције ради јачања њених овлашћења, одредбе Кривичног законика о привредном криминалу и корупцији, Закон о финансирању политичких активности и што уопште није донет Закон о лобирању.

Транспарентност Србија саопштава да ЕК оцењује да снажан политички подстицај за борбу против корупције тек треба да се преточи у одрживе резулате, чиме се, у ствари, како оцењује та организација, указује да их до сада није било довољно.

"Између осталог, у Извештају се констатује да се интерминистарска група за координацију борбе против корупције, на чијем челу је премијер, успостављења у 2014, састала само једном и стога није имала жељени ефекат", пише у саопштењу.

Приметно је, наводи Транспарентност Србија, незадовољство ЕК резултатима у откривању и кажњавању корупције "на високом нивоу", а критика ЕК о проблему "цурења информација о истрагама" и "кршењу претпоставке невиности" сада се у односу на прошлогодиснсји извештај чак појачава.

Како је саопштила Транспарентност Србија, у Извештају ЕК се наводи и "недовољно често" поступање Владе по препорукама свог антикоурпцијског Савета и непоступање по одлукама Повереника за информације, а по оцени Транспарентности Србија, ЕК је влади очигледно "прогледала кроз прсте" у погледу испуњавања обавеза из антикорупцијске стратегије, док у стварности већина активности није била спроведена у задатим роковима или на одговарајући начин.

Наводећи да је ЕК затражила "већу одговорност и транспарентност у управљању јавним предузећима", као и потребу за раним откривањем неправилности у јавно-приватним партнерствима, управљању државним фирмама, јавним набавкама и приватизацији, Транспарентност Србија наводи да су ван фокуса извештаја ЕК остале поједине проблематичне тачке у вези са овим питањима.

"То су, између осталог, заобилажење правила о надметању из домаћих закона коришћењем међународних споразума код пројеката велике вредности, потпуна тајност или одложено објављивање уговора и наставак политичке контроле у јавним предузећима и поред законских обавеза о спровођењу конкурса", наводи у саопштењу Транспарентност Србија.