Лук и стрела, чувари сећања на витезове

Квалитетно дрво, јака струна и перо од ћурке, ове три ствари главни су алат за тек мање од 10 мајстора у Србији који на традиционалан начин израђују украсне лукове и стреле. Један од последњих који чува ову вештину од заборава у Београду је и столар Мишко Ровчанин.

"То је неки старији вид рекреације који је био у изумирању. Сада нас десетак у Србији покушавамо да едукујемо младе и да тај вид рекреације и спорта дигнемо на неки виши ниво", каже столар и лукар Мишко Ровчанин.

Правог рецепта за добар лук и стрелу нема, каже Ровчанин и додаје како је четири дана довољно да би се направио један лук, али да потрага за материјалом некада траје и много дуже.

"Услов је добро дрво, квалитетно дрво, онда мало вештине, љубави и времена. Најбоље и највише користимо багрем, брест, јасен и маклуру, дивља наранджа или маклура како је ко зове", објашњава Ровчанин.

Некада се витез без лука и стеле није могао замислити, а историја показује да су ову врсту опреме српски ратници имали још у 12. веку. Средњовековни српски и грчки мотиви најчешћи су изазов за последње српске лукаре.

"Моделе за лукове проналазимо ми другари, размењујемо искуства, доста се корисити и интернет, а мени је отац био дрводеља, па одатле и вероватно љубав према дрвету и обради дрвета", каже столар и лукар Мишко Ровчанин.

Како се лук и стрела у Србији законом сматрају оружјем, овај београдски столар их прави искључиво да би увећао своју колекцију. Продавница са овим уникатним поклоном нема, па Ровчанин додаје да сваким новим луком и стрелом обрадује пријатеље, а њега би каже највише обрадовале нове генерације заинтересоване да наставе овај лепи занат.