Читај ми!

"Тонус" хлеб под лупом инспекција и јавности

Храна коју једемо неретко је под знаком питања. Чак и хлеб који је рекламиран као здрав, пожељан у исхрани дијабетичара, ових дана је под лупом надлежних инспекција и јавности.

По налогу тржишне инспекције, произвођач је већ уклонио изјаву коју није могао да докаже, а то је да је хлеб "тонус" прављен по лиценци Руске академије наука. Ипак, спорне су и изјаве да помаже у лечењу разних болести.

На паковању хлеба поруке које обмањују купце. То тврде надлежни инспектори.

Објашњавању, прво, "тонус" хлеб није хлеб, јер се не прави од брашна. Друго, тврдња да је лековит и да помаже у лечењу разних болести, законом није дозвољена. Збуњени потрошачи су у недоумици да ли је до јуче здрав хлеб, данас уопште безбедан.

"То је производ углавном безбедан са лошом декларацијом и на лош начин представљен, ако узмете у обзир да је усмерен одређеној групацији потрошача. Усмерава их на нека својства која тај хлеб има и приближава их дијететском производу, а није дијететски производ, јер се није регистровао код Министарства здравља," каже начелник у сектору Пољопривредне инспекције Ненад Вујовић.

А да се регистровао, то би произвођачу олакшало јер би онда Министарство здравља одредило које здравствене изјаве могу да стоје на декларацији. Зато су и покушали још пре пет година да хлеб ставе на листу дијететских производа.

"У Министарству здравља су рекли да храна не може бити дијететски производ, а имамо све сертификате из Министарства здравља Руске Федерације и Руске академије медицинских наука где је 'тонус' тамо проглашен за дијететски производ", каже власница компаније "Тривит" Вера Шћепановић.

За Министарство здравља анализе и потврде из Москве нису биле довољне.

"Најбитнија документација за упис је категоризација и мишљење Фармацеутског факултета Института за броматологију, који одређује да ли је неки производ дијететски или није дијететски", објашњава Горан Стојковић из Санитарне инспекције Министарства здравља.

А како није добио тај статус, контрола производа је у надлежности Пољопривредне инспекције. Проверавали су, кажу, рок употребе и начин производње.

"Оно што је важно јесте да је 2009. године Закон о безбедности хране омогућио да се донесе један пропис који се односи на нутритивне захтеве и Министарство здравља и данас интензивно ради на доношењу тог прописа", каже Вујовић.

Интензивно, последњих шест година. Ослањали су се на Закон и савест произвођача.

"То је сложен процес доношења прописа. Нас има такође веома мало. Сматрали смо да овоме можемо приступити касније, а испоставило се да је неопходан тај пропис", каже Стојковић.

Најављују да ће бити донет до краја године. Тада ће и произвођачи чији производи нису дијететски тачно знати које здравствене изјаве смеју да ставе.

А инспектори Министарства здравља ће контролисати да ли се недозвољено рекламирају или иза њих стоје докази да су заиста добри за наше здравље.

Број коментара 2

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

петак, 23. октобар 2026.
16° C