ЕУ: Србија да обезбеди услове за пуну слободу изражавања

У делу извештаја Европске комисије о слободи изражавања у склопу поглавља 23, које се тиче правосуђа и основних права, указује се на случајеве претњи и насиља над новинарима и истиче ограничен број истрага, суђења и правоснажних осуда за те случајеве.

Изјаве државних функционера око истраживачког новинарства, како се оцењује, не иду у прилог стварању окружења у којем слобода изражавања може да се практикује без ометања.

Наводи се и да је комисија која да треба размотри нерешене случајеве убиства новинара између 1999. и 2001. остварила напредак у раду. Такође подигнуте су и оптужнице против неколико бивших припадника Безбедносно-информативне агенције због убиства новинара и издавача - случај Ћурувија.

Међутим, истрага убиства још двојице утицајних новинара није напредовала.

ЕК наводи да се три нова медијска закона спроводе, али да њихов утицај на постизање циљева из медијске стратегије из 2011. тек треба да се види.

Додаје се и да је увођење регистра медија у циљу веће транспарентности власништва над медијима још у раној фази.

У извештају ЕК наводи се и да је Повереник за информације од јавног значаја известио о неколико случајева који показују да су државни органи пре спремни да плате казне, него да открију тражене информације.

Такође, увођење обавезне регистрације за онлајн приступ Агенцији за привредне регистре новинарима ограничава могућности за истраживања.

Када је реч о процесу приватизације државних и локалних медија, наводи се да је почео са извесним закашњењем.

Комисија је оценила и да Регулаторно тело за електронске медије није реаговало на промене програма које би могле да делују на способност емитера да испуни критеријуме на основу којих је добио фреквенцију и указала на потребу јачања независности тог тела.

Наводи се и да је Савет за штампу био много активнији у откривању и анализи случајева кршења професионалних новинарских стандарда и новинарског кодекса.

Савет је забринут због праксе супротне етици професије и око заштите приватности.

Комисија наводи да не постоји евиденција о броју случајева који се воде против медија због клевете и додаје да су казне веома ниске.

"Медијско извештавање засновано на анонимним изворима и процурелим информацијама, изношење детаља истрага, објављивање ухапшених и преношење докумената из истрага настављају да поткопавају поверење у правосуђе. Тиме се крше прописи о заштити података о личности и претпоставка невиности", оцењује се у извештају Европске комисије.

Интернет је слободан и доступан са веома мало регулативе на том пољу, али се није много напредовало са истрагом хакерских напада на сајтове из 2014, оценила је Комисија и истакла да су потребни напори да се идентификују и гоне осумњичени за кршење слободе на интернету.

Комисија је навела и да су на програмима јавних сервиса углавном државни функционери из владајућих партија и аналитичари који исто мисле, док је пристуство представника опозиције и критичких или независних аналитичара много мање.