Кров над главом за новосадске бескућнике

Тридесет година радио је као грађевински лимар, избегао из Пакраца, живи у Новом Саду – кратку животну причу Драгана Продановића сазнајемо на путу до места на којем спава. Неколико прекривача и мало одеће је све што има.

"Без игде ичега свога. Немам ништа, избеглица тотална. Имам ћерку и жену у Великој Плани", каже Драган Продановић.

На питање зашто није са њима, Продановић каже: "Нема места."

Само двадесетак метара даље, за Драгана има места у дневном боравку за бескућнике. Свакога дана – од седам ујутру, до седам увече.

"Дневни боравак прво што пружа јесте хигијенски третман за кориснике – купање на свака четири дана, добијање чисте гардеробе. Уз то, корисници дневно могу добити суви оброк и чај, као и услуге социјалног рада", рекао је Слободан Шапурић, неговатељ у Прихватној станици и дневном боравку за бескућнике.

Помоћ или само оброк, у дневном боравку редовно тражи око стотину бескућника. Претпоставља се, ипак, да је њихов број много већи.

За неколико стотина новосадских бескућника највећи проблем је ноћ, и то хладна ноћ. Преноћиште најчешће траже у напуштеним зградама, као и у бројним тунелима испод Петроварадинске тврђаве. Макар за део њих има и бољег решења.

За 28 бескућника и седам бескућница, већ пету зиму заредом отварају се врата Преноћишта.

"Преноћиште где бескућници могу да дођу и од седам увече до седам ујутру проведу ноћ у топлом, у сувом, да се окрепе, да добију пиће и храну, односно вечеру. Особе које могу да преноће јесу особе које нису стамбено и материјално обезбеђене, немају приходе, а немају здравствених проблема и могу саме да се послуже", објашњава Ненад Драшковић, директор Центра за социјални рад у Новом Саду.

У Преноћишту и дневном боравку добија се много више од основних потреба – разговор и мотивација за излазак из статуса бескућника. Један од корисника, како смо сазнали од неговатеља, данас је успешни новосадски правник.