"Нема Европе без социјалне димензије и солидарности"

Председник Фондације Фридрих Еберт у Београду Хајнц Алберт Хутмахер рекао је на скупу да не може бити Европе без социјалне димензије, али и солидарности, што је главна порука коју смо, како је рекао, извукли из економске и мигрантске кризе.

"Европи је потребно више солидарности да би опстала као унија, а потребна је и солидарност између земаља, али и унутар земаља", рекао је Хутмахер.

Подсетио да финансијска криза још траје, а да је већина влада кренула у управљање кризом кроз различите мере, међу којима су углавном мере штедње како би се опоравила привреда, а смањен је број радних места, а приметно је и да је незапосленост међу младима висока.

Додао је да је приметан пораст социјалних немира и сиромаштва, наводећи као пример податак да је у новембру прошле године 120 милиона људи у 28 земаља ЕУ било под ризиком од сиромаштва.

Јохан Шмит из Центра Улоф Палме навео је да је важно да се постигне равнотежа у друштву и да се обезбеди достојанствен рад и поштовање радничке класе.

Како је додао, у процесу приближавања ЕУ, што свакако има утицај на привреду и запошљавање, и синдикати имају важну улогу.

"Веома је важно да радимо на том питању и зато ћемо проширити сарадњу са синдикатима, да би сачували и развили социјалне моделе", рекао је Шмит.

Председник Европског економског и социјалног комитета у Бриселу Јоргос Дасис рекао је да су се они који данас доносе одлуке удаљили од камена темељца на којем је основана ЕУ.

Дасис каже да то тело покушава да утиче на доносиоце одлука и да их "изведе на прави пут", и додао да је комитет предложио увођење минималног прихода за све грађане који живе на територији ЕУ.

"Оптимисти смо да ће се увести тај приход који ће финансирати неки европски фонд. Циљ је да предузмемо неку важну меру и кажемо грађанима: Ово је мера за вас", навео је Дасис.

Ана Дијамантополу из Мреже за реформе у Грчкој и Европи "Diktyo" осврнула се на проблем мигрантске кризе и навела да избеглице не одлазе у Америку и Русију, већ желе да оду у Европу, односно земље ЕУ, јер, како је навела, још увек постоји такозвани европски сан, односно да су земље Европе место, где људи и институције су у обавези да покажу солидарност.

Председник Демократске странке Бојан Пајтић рекао је да је та странка, и у време док је била на власти, имала сарадњу са синдикатима, а да се у пракси показало да су две главне препреке за дијалог са синдикатима - лоше искуство које су синдикати имали са претходним владама и бојазан да ће бити злоупотребљени у сврху политичке кампање.

Пајтић је приметио да се често дешава да политичаре, када престану да се баве политиком, "видимо у редовима послодаваца, а никада или врло ретко у редовима синдиката".

Навео и да према неким подацима Србија спада међу земље у којима радници највише времена проводе на радном месту, и да је то некада и по 49 сати недељно.

Пајтић се осврнуо и на Закон о раду, који је како је казао, донет на штету радника, без ваљаних консултација са синдикатима, а да је приметно смањење стандарда и повећање трошкова живота.

Оценивши економску и социјалну политику која се тренутно води у Србији као неприхватљиву, Пајтић је навео да би требало да се, као и у европским земљама, обезбеди да послодавци деле профит са запосленима, као и да се обезбеди прогресивно опорезивање, односно да трошкове сносе најбогатији и да се повећа минимална цена рада.

У мигрантској кризи Србија је, према речима Пајтића, показала солидарност и добро је успоставила пријем избеглица и обезбедила њихов боравак, уз оцену да на том питању републичка и покрајинска влада добро сарађују.