Скоро 20 одсто старијих особа изложено насиљу

Повереница за заштиту равноправности Бранкица Јанковић наводи да је у Србији скоро 20 одсто старијих суграђана изложено неком виду насиља - финансијском, емотивном, физичком. 

Јанковићева указује да је, према прелиминарном подацима, 19,7 одсто старијих суграђана изложено неком виду насиља.

"Из тог податка се види да је насиље много присутније него што се о томе говори и да је најбоље чувана породична тајна'', рекла је Јанковићева на јавном слушању у Скупштини Србије "Старење - године живота: од привилегије до дискриминације".

Наводећи да истраживање раде са Црвеним крстом Србије, те да ће коначни резултати бити представљени до краја године, Јанковићева је навела да се о насиљу не прича, јер се најчешће дешава у кругу породице, најближих, оних од којих старија особа често на неки начин зависи.

Јанковићева истиче да, иако је према расположивим подацима дискриминација старијих проблем који дефакто постоји, повереник добија мало притужби.

Како каже, за то има више разлога - слабија информисаност, недовољна упућеност у то шта је дискриминација, која често уме да буде и прикривена, али и чињеница да старији суграђани често сматрају да морају да трпе одређено понашање.

Према њеним речима, на основу добијених притужби дискриминација старијих се најчешће дешава у области рада и то када су у питању особе старије од 50 година.

"То је нешто где ми као институција морамо посебно да скренемо пажњу и читаво друштво, јер је потпуно неразумљиво због чега се послодавци одричу таквог богатства, потенцијала искуства и знања старијих радника", истакла је Јанковићева.

Најтеже је онима који немају никаква примања, а таквих је око 180.000. Забрињава и податак да око 8.000 најстаријих живе као подстанари.

"Ми се залажемо да се брже и ефикасније развијају програми социјалног становања и да се направе посебне квоте за старије људе како би и они могли да се укључе и добију стан, да не заврше свој живот као подстанари или као бескућници. Међу 18.000 регистрованих бескућника у нашој земљи, највећи је број оних који су стари 65 и више година", указује Надежда Сатарић из невладине организације "Amity".

Председник скупштинског Одбора за људска и мањинска права и развноправност полова Мехо Омеровић наводи да статистика и пракса показују да су у друштву, после Рома и особа са инвалидитетом, старије особе најдискриминисаније.

"То је тема о којој се не прича много. Питање старијих особа, њихов положај и дискриминација је нешто од чега се бежи и то су теме које се бацају под тепих", закључује Омеровић.