Обележен Дан ослобођења Београда

Председник Србије Томислав Николић положио је венце на Споменик ослободиоцима Београда у Другом светском рату, као и на споменик Црвеноармејцу.

Николић је после полагања венаца, уз војне и државне почасти, одао пошту свима који су учествовали у ослобођењу српске престонице током 1944. године, преноси Танјуг.

"Србија је поново на искушењима, ако свако од нас доносећи одлуке има пред собом ваше дело и жртву, нећемо погрешити. Не смемо", речи су које је Николић уписао у спомен-књигу.

Државну церемонију поводом Дана ослобођења главног града предводио је министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Александар Вулин.

"Ми смо народ велике и славне антифашистичке прошлости а многи већи народи него што је српски не могу да се похвале таквим доприносом у борби за ослобађање човечанства", рекао је Вулин.

Нагласио је и да је "управо зато на нама да не будемо мањи од својих предака" истакавши да је на нама "да памтимо њихова достигнућа и њихову победу".

На нама је и "да наставим да живимо за оно што јесте антифашизам", рекао је Вулин који је претходно положио венце на Споменик олободиоцима Београда и Споменик црвеноармејцу.

Венце су положили и представници Министарства одбране и Војске Србије, Града Београда, СУБНОР-а Србије, као и представници амбасада Руске Федерације, Украјине, Белорусије и Азербејџана.

После вишедневних крвавих и тешких борби припадници Народноослободилачке војске Југославије уз помоћ совјетских савезника ослободили су главни град 20. октобра 1944. године.

Тиме је окончана четворогодишња окупација Београда током које је страдао велики број грађана, док је сам град претрпео разарање изузетно великог обима.

Учесник у борби за ослобођење Драгољуб Лазић каже да су борбе биле страховите.

"Борило се за сваки спрат, чак за сваки степеник, такорећи, Немци су се под нашим рпитиском повлачили нагоре, ишли су вишим спратовима, одзого су могли да бацају и крушке и камење. Борили смо се и сваке секунде је постојала опасност да неко од бораца настрада", каже Лазић.

Лазић се сећа да је уз помоћ Београђана ослобађање престонице било је много лакше.

"Јако пуно су нам помагали, у току борбе, показивали су где су непријатељи, где су њихова митраљеска гнезда, помогали су у одношењу рањника, дотурању хране, да се негде склонимо, и многи млађи па и људи средњих година су рпиступали јединицама НОБ-а", рекао је Лазић.

Такав однос Београђана описао је и Пеко Дапчевић у књизи За Београд, која је издата 1984. године: "Готово да и није било рамена нашег и совјетског борца и старјешине, а да није било помиловано топлом руком Београђана".

Они који су се борили у другим деловима земље, вест да је српска престоница ослобођена чули су на радију.

"Ја сам био испод Шар планине. Онда смо се сви постројили, цела јединица и марширали, марширали и пуцали смо из машинки. Ја сам носио онда машинку, већ сам постао политички комесар чете, 18 година сам тек навршио", сећа се Жарко Шотра.

Пријем поводом Дана ослобођења Београда

Пријемом у Старом двору свечано је обележена 71. годишњица ослобођења Београда у Другом светском рату, уз поруку да морамо чувати тековине антифашизма и сећање на страдале у Народоослободилачком рату.

Пријему су присуствовали министар унутрашњих послова Небојша Стефановић, министар културе и информисања Иван Тасовац, министар рударства и енергетике Александар Антић, посланици Скупштине Србије, чланови Градског већа и одборници Скупштине града, дипломатски кор и представници културног, спортског и привредног живота.

Министар унутрашњих послова Небојша Стефановић рекао је да славимо победу ослобођеног Београда и сећамо се пожртвованости хероја, али и јуначког страдања и разарања у Другом светском рату.

Домаћини пријема били су председник Скупштине Београда Никола Никодијевић, заменик градонацелника Андреја Младеновић и градски менаџер Горан Весић.

Председник Скупштине града Никола Никодијевић рекао је да обележавање важних датума из наше прошлости, нарочито из времена борбе против фашизма добија на снази и свој пун смисао.